Ljudi koji redovno konzumiraju ultraprerađenu hranu imaju skoro tri puta veći rizik od razvoja Parkinsonove bolesti, sugeriše jedno istraživanje.
Kineski naučnici su otkrili da su osobe koje su jele 11 ili više porcija ultraprerađene hrane dnevno imale 2,5 puta veće šanse da pokažu rane znake progresivnog poremećaja pokreta — Parkinsonove bolesti — u poređenju sa onima koji su jeli tri ili manje porcije.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Međutim, čak i konzumacija tri ili manje porcija povećava rizik do 60 procenata, u zavisnosti od konkretne vrste hrane.
Jedna porcija je ekvivalentna jednoj limenci gaziranog pića ili kašiki kečapa, ali i druga hrana koja se smatra zdravom, poput salata i sečenog mesa, može biti ultraprerađena.
Simptomi
Najraniji znaci Parkinsonove bolesti u okviru studije uključivali su probleme sa snom, umor, zatvor i smanjen osećaj mirisa.
Ovi simptomi prethode karakterističnim znacima kao što su tremor i problemi sa ravnotežom, i mogu se pojaviti decenijama pre postavljanja dijagnoze.
Shutterstock
Pišući u jednom medicinskom časopisu ove nedelje, istraživači su sugerisali da veštački aditivi u ovim namirnicama — kao što su emulgatori, zaslađivači i konzervansi — mogu podsticati upalu i oksidativni stres. To oštećuje neurone u mozgu koji proizvode dopamin, neurotransmiter koji kontroliše pokrete.
Pored toga, ova hrana se brzo apsorbuje u krvotok i negativno utiče na mikrobiom — zajednicu ,,prijateljskih" bakterija koje žive u crevima i komuniciraju sa mozgom. Štetne bakterije izazivaju upalu u mozgu koja uništava neurone odgovorne za proizvodnju dopamina.
Umerenost
Stručnjaci veruju da smanjenje unosa ultraprerađene hrane može značajno umanjiti rizik od razvoja Parkinsonove bolesti, godinama ili čak decenijama pre nego što bi bolest bila dijagnostikovana.
Međutim, nezavisni istraživači upozoravaju da ovi rani simptomi nisu konačni pokazatelji da će osoba razviti Parkinsonovu bolest.
Shutterstock
Dr Šang Gao, autor studije sa Univerziteta Fudan u Kini, izjavio je: „Zdrava ishrana je ključna jer je povezana sa smanjenim rizikom od neurodegenerativnih bolesti, a izbori koje danas pravimo u ishrani mogu značajno uticati na zdravlje našeg mozga u budućnosti.*
Sve je više dokaza da ishrana može uticati na razvoj Parkinsonove bolesti. Naše istraživanje pokazuje da prekomeran unos prerađene hrane, poput zaslađenih gaziranih pića i industrijskih grickalica, može ubrzati pojavu ranih znakova Parkinsonove bolesti.“
Uzrok
Parkinsonova bolest se svake godine dijagnostikuje kod oko 90.000 Amerikanaca, a nastaje usled odumiranja nervnih ćelija u mozgu koje proizvode dopamin — neurotransmiter odgovoran za kontrolu pokreta.
Učestalost bolesti raste i u SAD-u i Velikoj Britaniji, što se uglavnom povezuje sa starenjem populacije, izloženošću toksičnim materijama iz okoline i životnim navikama poput pušenja.
Shutterstock
U Velikoj Britaniji se godišnje dijagnostikuje oko 18.000 novih slučajeva Parkinsonove bolesti kod osoba starijih od 45 godina.
Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj pokreta u kojem mozak ne može da proizvede dovoljno dopamina — neurotransmitera koji kontroliše pokrete. Nedostatak dopamina dovodi do problema poput tremora, padova, otežanog gutanja i poteškoća sa kretanjem.
Studija
Nova studija, objavljena u sredu u časopisu Neurology, pratila je 42.853 osobe koje na početku istraživanja nisu imale Parkinsonovu bolest. Učesnici su zatim praćeni do 26 godina.
Tokom tog perioda, redovno su išli na lekarske preglede i svake dve do četiri godine popunjavali dnevnike u kojima su navodili šta jedu i koliko često.
Shutterstock
Istraživači su podelili hranu u četiri kategorije: neprerađena ili minimalno prerađena hrana, prerađeni kulinarski sastojci, prerađena hrana i ultraprerađena hrana.
Ultraprerađena hrana obuhvatala je: soseve, namaze i začine; pakovane slatkiše; grickalice ili deserte; napitke zaslađene šećerom ili veštačkim zaslađivačima; proizvode životinjskog porekla; jogurt i mlečne deserte; kao i pakovane slane grickalice.
Jedna porcija se smatrala: jednom limenkom gaziranog pića, 28 grama (jedna unca) čipsa, jednim pakovanim parčetom torte, jednim hot dogom ili jednom kašikom kečapa.
Rani simptomi
Rani simptomi Parkinsonove bolesti koji su procenjivani uključivali su: poremećaje spavanja, zatvor, simptome depresije, bolove u telu, oslabljen vid boja, prekomernu pospanost tokom dana i smanjenu sposobnost mirisa, prenosi Daily Mail.
Istraživači su otkrili da konzumiranje 11 porcija ultraprerađene hrane dnevno povećava rizik od razvoja najmanje tri rana simptoma Parkinsonove bolesti za 2,5 puta u poređenju sa osobama koje su konzumirale tri ili manje porcije.
Shutterstock
Pored toga, čak i konzumacija tri ili manje porcija povećava rizik. Sosevi i začini imali su najmanji porast rizika — 17 procenata, dok su pakovani slatkiši povećali rizik za 60 procenata.
Dr Gao je rekao: „Biranje da jedemo manje prerađene hrane, a više celovitih, hranljivih namirnica mogla bi biti dobra strategija za očuvanje zdravlja mozga.
Potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdio naš nalaz da manja konzumacija prerađene hrane može usporiti pojavu najranijih znakova Parkinsonove bolesti.“
Aditivi
Istraživači veruju da aditivi u ultraprerađenoj hrani, poput emulgatora i zaslađivača, podstiču oksidativni stres — neravnotežu između zaštitnih antioksidanata i štetnih slobodnih radikala.
Shutterstock
Slobodni radikali napadaju ćelije i tkiva u telu. Kod Parkinsonove bolesti, oni oštećuju neurone koji proizvode dopamin — neurotransmiter koji reguliše pokrete.
Smatra se i da ultraprerađena hrana izaziva upalu u mozgu, što dodatno napada neurone odgovorne za proizvodnju dopamina.
Ograničenje
Glavno ograničenje studije bilo je to što su učesnici sami prijavljivali unos ultraprerađene hrane, pa je moguće da nisu tačno procenili ili se nisu dobro sećali koliko su porcija zaista konzumirali.
Dr Ketrin Flečer, rukovodilac istraživanja u organizaciji Parkinson’s UK, izjavila je:
„Istraživanje ishrane je generalno teško jer ljudi često netačno prijavljuju šta su jeli. To može biti zbog zaborava da se dnevnik popuni na vreme, ili subjektivnog tumačenja količine UPF-a (ultraprerađenih namirnica). Takođe, ispitivana grupa nije imala etničku i socio-ekonomsku raznolikost, što je od ključnog značaja kada pokušavamo da bolje razumemo faktore koji doprinose razvoju bolesti.“
Shutterstock
Dr Danijel Dž. van Vamelen, viši predavač neurologije i počasni konsultant neurolog u ,,King’s College London", je naglasio da su rezultati „zanimljivi“, ali da su i dalje potrebna konkretnija istraživanja.
On je rekao: „Važno je istaći da su simptomi ispitani u ovoj studiji mogući rani znaci Parkinsonove bolesti, ali nisu definitivni pokazatelji da će neko bolest zaista razviti. Studija nije pratila da li su učesnici kasnije zaista i dobili dijagnozu Parkinsonove bolesti.
Mnogi simptomi, poput poremećaja sna, zatvora i promena raspoloženja, su česti u opštoj populaciji. Iako je studija pokazala da osobe koje jedu više ultraprerađene hrane češće prijavljuju ove nemotorne simptome, nije utvrđeno da postoji direktno povećanje rizika od same Parkinsonove bolesti. Veza sa Parkinsonovom bolešću treba se tumačiti sa oprezom dok se ne prikupi konkretniji dokaz.“
Bonus video:
