Nekad smo jeli PAŠTETU I HLEB za doručak, a danas? Koliko se ZAISTA LOŠE HRANIMO?

Prosečna potrošačka korpa osamdesetih obavezno je sadržala margarin, veliko pakovanje domaće kafe, beli hleb, mleko, paštetu, mesni narezak, parizer, svinjske krmenadle i slične namirnice za koje se danas mnogi pobornici zdrave ishrane slažu da bi ih trebalo zakonom zabraniti. Živeli smo bezbrižno i retko ko je čitao deklaracije na proizvodima. U današnje vreme, sumnjičavo tragamo za raznim „smrtonosno opasnim“ aditivima i paranoično tražimo po rafovima oznake na proizvodima koji bi eventualno mogle da izazovu rak.

Trendovi u ishrani su se zaista drastično promenili. Ipak, s razlogom.

Sve počinje od farmi gde je stoka nekada slobodno šetala po pašnjacima i pasla travu. I veliki industrijski giganti vodili su životinje na ispašu, a danas su zatvorene, zbog čega imaju i više kilograma, samim tim, daju i više mesa i mleka. Ne bi trebalo zanemariti ni razne lekove i farmakološke preparate koji se daju životinjama. Proizvodi u prehrambenoj industriji nekada su bili daleko zdraviji i, samim tim, bezbedniji za ishranu. Svakako da ni tada paštete i topljeni sir nisu bili zdravi, ali su donekle bili bezbedniji od ovih koji nam se danas nude.

Prehrambena industrija je postala veoma jeftina, a brojne nezdrave namirnice danas su nam mnogo dostupnije. Važno je napomenuti da ne postoji garancija za zdravlje, da je dobro čitati etikete na proizvodima i birati one zdravije, a izbegavati prerađevine i šećere. Ipak, ne bi trebalo paranoično usmeriti ceo svoj život na hranu. Treba biti umeren u svemu.

Svakako je važna i povremena detoksikacija u vidu svežeg voća i povrća i prirodno ceđenih sokova kako bismo oporavili svoj organizam. Prava je blagodet za organizam ujutru popiti jednu čašu tople vode sa nekoliko kapi limunovog soka, ili jednom do dva puta nedeljno jesti isključivo sveže voće i povrće.

Onima koji veruju da je previše kafe štetno za organizam preporučuje se cikorija, koja liči a i ukusom podseća na instant kafu iako ne sadrži kofein.

Meso nije opasno, aditivi jesu.

Meso samo po sebi nije opasno, ali može biti opasno ono što se nađe u njemu, tj. aditivi i konzervansi. Aditive organizam prepoznaje kao strano telo i tako i reaguje. To strano telo može da izazove i velike probleme u genetskom materijalu, ćelijama i da izazove nagli rast ćelija, što je u stvari rak.

Transmasne kiseline

Transmasne kiseline imaju nepovoljan uticaj na zdravlje jer povećavaju nivo lošeg LDL holesterola, što doprinosi povećanju rizika nastanka srčanih oboljenja. Podstiču i gojaznost i utiču na razvoj dijabetesa. Ima ih u proizvodima na čijim je deklaracijama istaknuto „delimično hidrogenizovane masti“.

Veštačke boje

Upotreba veštačkih boja poput tartrazina (E102) i amarantha (E123) u pojedinim zemljama je zabranjena zbog sumnje da uzrokuju različite zdravstvene tegobe. Prilikom odabira proizvoda, prednost bi uvek trebalo dati prirodnim bojilima kao što su ekstrakt paprike (E160c) i kurkuma (E100).

Organska hrana

Organska hrana proizvodi se na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Organski proizvedena hrana sadrži i do 50 odsto više hranljivih materija, vitamina i minerala.