Rak grlića materice je, posle raka dojke, najčešći zloćudni tumor polnih organa kod žena srednje životne dobi. U većini slučajeva nastaje zbog infekcije humanim papiloma virusom (HPV), koji izaziva abnormalne promene na grliću materice, što dovodi do razvoja ovog oblika raka.

HPV se može dijagnostikovati Papa testom pre nego što se ćelije razviju u predstadijum raka ili u rak, kao i HPV testom kojim se otkriva virus koji može da izazove ćelijske promene. Nažalost, ne postoji efikasan lek za HPV, ali postoji vakcina koja pruža zaštitu osobama koje ranije nisu bile u kontaktu sa HPV-om i primenjuje se kod oba pola uzrasta od 9 do 26 godina. Na napredovanje HPV-a kod raka vrata materice utiču pušenje, izloženost toksinima iz okoline, polno prenosive bolesti, kao i ishrana.

Odgovarajuća ishrana pomaže u optimizaciji imunološkog sistema, koji zauzvrat eliminiše HPV i pomaže telu da odgovori na tumore raka. Istraživanja o ulozi ishrane u sprečavanju ili smanjenju rizika od razvoja raka grlića materice bila su usmerena na antioksidativne hranljive materije i obrasce ishrane koji ublažavaju uticaj HPV-a. Prema istraživanjima, zapadnjački tip ishrane povezan je sa razvojem raka grlića materice, naročito kod žena koje imaju HPV infekciju i sedeći način života. Zapadnjačka ishrana, koja je obično bogata zasićenim i trans mastima, dodatim šećerima i natrijumom, navodno povećava hroničnu upalu i čini kontrolu HPV infekcija još većim izazovom. Trajna HPV infekcija dovodi do razvoja raka vrata materice.

S druge strane, mediteranska ishrana, bogata voćem, povrćem, graškom ili pasuljem, zdravim mastima i ribom, može dovesti do manjeg rizika od HPV infekcije i raka vrata materice. Unos antioksidanasa, kao što su karotenoidi lutein, zeaksantin i beta-karoten, kao i vitamini C, E i A, može da suzbije razvoj raka grlića materice, naročito kod onih koji puše. Pored toga, hranljive materije poput folata, vitamina i likopena mogu da zaustave napredovanje HPV-a u rak vrata materice. Svaki od ovih antioksidativnih nutrijenata ima različite zaštitne uloge tokom razvojnih faza raka vrata materice. Stoga je najbolje usredsrediti se na celokupne obrasce ishrane, a ne samo na pojedinačne hranljive materije, piše Medical News Today.

Koje namirnice jesti, a koje izbegavati?

Opservaciona studija na skoro 300 hiljada žena sugeriše da je povećan unos voća i povrća, koji su bogati raznim antioksidativnim nutrijentima, povezan sa smanjenim rizikom od raka vrata materice. Dnevno povećanje unosa voća za 100 grama povezano je sa smanjenim rizikom od raka vrata materice, a i dnevno povećanje unosa povrća ima sličan efekat. Usvajanje ishrane slične mediteranskoj smanjuje upale i rizik od raka vrata materice, te je potrebno unositi više:

  • voća i povrća, sa fokusom na raznovrsnost boja i tekstura

  • složenih ugljenih hidrata, kao što su integralni pirinač, testenina, hleb i kus-kus

  • orašastih plodova, semenki i maslinovog ulja, koji sadrže zdrave, nezasićene masti

  • bilja i začina, kao što su luk i beli luk, uz ograničenje dodatog natrijuma

  • mlečnih proizvoda sa niskim udelom masti, poput mleka, sira i jogurta

  • mahunarki, kao što su grašak, sočivo i pasulj, uključujući leblebije i crveni pasulj

Uz održavanje uravnotežene i hranljive ishrane, upotreba svakodnevnog multivitaminskog dodatka kod žena sa HPV-om povezana je sa manje ozbiljnom HPV infekcijom i manjim rizikom od napredovanja ka raku vrata materice.

Hrana koja izaziva upale povezana je sa povećanim rizikom od raka vrata materice. To uključuje brzu i industrijski prerađenu hranu koja je siromašna dijetetskim vlaknima, a bogata dodatim šećerima. Zbog toga hranu koju treba ograničiti ili izbegavati čine:

  • namirnice sa visokim sadržajem dodatog šećera

  • prerađeno meso, poput delikatesnog mesa

  • crveno meso

  • namirnice sa visokim sadržajem zasićenih i trans masti

Prekomerna konzumacija dodatih šećera iz zaslađenih pića, mlečnih deserata i slatkiša značajno povećava rizik od raka, prema desetogodišnjoj opservacionoj studiji sprovedenoj na više od 100 hiljada ispitanika. Crveno meso, poput teletine, svinjetine i jagnjetine, u količini od 101 do 200 grama dnevno, povezano je sa povećanim rizikom od razvoja raka kod žena, kako u premenopauzi, tako i u postmenopauzi. Ograničite unos životinjskih i industrijski proizvedenih izvora zasićenih i trans masti, za koje su istraživanja pokazala da podstiču rast kancerogenih tumora. Prirodni i biljni izvori zasićenih i trans masti nisu imali negativan uticaj na rizik od raka. Hrana koja izaziva upalu narušava ravnotežu „dobrih“ bakterija koje žive u crevima, podstiče upalu i povećava rizik od raka.

 

Bonus video: