Neka istraživanja pokazuju da popularni lekovi protiv polenske groznice mogu povećati rizik od demencije. Treba li da budete zabrinuti ako uzimate ove lekove?
Ako vas muči polenska groznica ili druge alergije, verovatno se u velikoj meri oslanjate na antihistaminike – najbolje lekove za ublažavanje simptoma alergije, kao što su suzenje očiju, curenje nosa i kijanje.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Međutim, istraživanja pokazuju da ovi uobičajeni lekovi mogu biti štetni za zdravlje vašeg mozga.
Uprkos protivrečnim dokazima o tome koliki rizik oni predstavljaju, jedan profesor sa Harvarda nedavno je priznao da „dvaput treba razmisliti o uzimanju antihistaminika“, jer „teoretski, ovi lekovi mogu povećati rizik od demencije blokiranjem određenog moždanog neurotransmitera“.
Shutterstock
Ipak, osobe koje uzimaju antihistaminike za ublažavanje simptoma alergije ne bi trebalo da budu uznemirene, kaže dr. Adrian Morris, alergolog iz Surrey Allergy Clinic.
,,Ne bi trebalo da prestanu koristiti ove lekove i bore se s užasnim simptomima samo zato što su uplašeni," dodaje. Međutim, trebalo bi da budu svesni potencijalnog rizika.
Šta su antihistaminici i kako deluju?
Antihistaminici su lekovi koji se koriste za lečenje alergija. Imuni sistem otpušta histamin kako bi se zaštitio od infekcija, ali kod osoba s alergijama imuni sistem preterano reaguje i otpušta histamin kao odgovor na navodnu pretnju – poput polena, životinjske dlake ili prašine – čak i kada to nije potrebno.
Histamin uzrokuje:
- Širenje krvnih sudova, što dovodi do upale na koži, u grlu i nosu
- Delovanje na nerve, što izaziva kihanje i svrab kože
- Stvaranje sluzi, što uzrokuje curenje nosa i sluz u plućima
Antihistaminici mogu sprečiti ovu reakciju ako se uzmu pre nego što dođete u kontakt s alergenom, ili mogu ublažiti simptome ako ih uzmete nakon toga, piše The Telegraph.
Kako antihistaminici utiču na vaš mozak
Neki antihistaminici mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru – membranu koja bi trebalo da spreči ulazak štetnih supstanci u mozak, objašnjava dr. Moris.
Poznato je da starije verzije antihistaminika, poput klorfenamina (tzv. antihistaminici prve generacije), lakše prolaze u mozak.
Za novije antihistaminike (druge generacije) to je manje verovatno, iako se i oni mogu akumulirati u mozgu.
Antihistaminici u mozgu mogu:
- Blokirati neurotransmitere, uključujući acetilholin, koji je ključan za učenje i pamćenje
- Povećati upalu mozga, što može doprineti neurodegeneraciji
Shutterstock
,,U kombinaciji, to može povećati rizik od demencije," kaže dr. Moris.
Poznato je da osobe sa Alchajmerovom bolešću imaju manjak acetilholina.
Neka istraživanja sugerišu da svakodnevna upotreba klorfenamina duže od tri godine može povećati rizik od demencije – iako druga istraživanja nisu potvrdila ovu povezanost.
,,Razlika između antihistaminika prve i druge generacije nije potpuno jasna, ali što je antihistaminik sedativniji, to više ulazi u mozak i može predstavljati problem, pogotovo ako lek uzimate godinama," kaže dr. Moris.
Kako odabrati pravi antihistaminik za sebe?
Širok raspon antihistaminika dostupan je u slobodnoj prodaji i sadrži različite aktivne sastojke, objašnjava Kler Nevinson, nadzornica farmaceuta u Boots UK.
,,Podijeljeni su u dve grupe na osnovu aktivnog sastojka – antihistaminici koji mogu izazvati pospanost, koji uključuju klorfenamin, i antihistaminici za koje je manje verovatno da će izazvati pospanost, kao što su cetirizin, feksofenadin, akrivastin i loratadin," kaže ona.
,,Sada je opšte pravilo da se bira druga generacija antihistaminika bez sedativnog efekta, jer prva generacija antihistaminika, osim što izaziva pospanost, može proširiti krvne sudove, što može dovesti do pada krvnog pritiska, glavobolje i vrtoglavice," objašnjava.
Shutterstock
Sedativni antihistaminici prve generacije takođe mogu izazvati suva usta, zamagljen vid, poteškoće s mokrenjem i zatvor, kaže dr. Moris.
Pored toga, deluju samo oko četiri sata, dok noviji antihistaminici traju 24 sata.
Zašto ljudi i dalje uzimaju antihistaminike prve generacije?
"Neki ih uzimaju kako bi lakše zaspali," kaže dr. Moris.
Zbog sedativnog efekta, mogu pomoći i kod smanjenja nervoze ili anksioznosti, što nekima koristi.
Koji antihistaminik izabrati?
Kod antihistaminika druge generacije, najčešće se preporučuju cetirizin, loratadin i feksofenadin.
Koji će lek pacijent odabrati zavisi od ličnih preferencija, ali korisno je menjati lek svakih nekoliko meseci.
,,Kada stalno uzimate isti lek, on postaje manje efikasan jer se telo na njega navikne. Taj fenomen se naziva tahifilaksija," kaže dr. Moris.
Preporučuje pacijentima da povremeno promene lek, jer će tako antihistaminici bolje delovati.
Shutterstock
,,Malo je dokaza da je jedan antihistaminik značajno bolji od drugih u ublažavanju simptoma alergije, ali je manja verovatnoća da će lekovi druge generacije imati nuspojave koje ometaju svakodnevni život," komentarisala je Nevinson.
,,Za ublažavanje simptoma polenske groznice dostupni su različiti proizvodi, a ako niste sigurni koji je najbolji za vas, posavetujte se s farmaceutom koji vam može pomoći," dodaje ona.
Ostale primene antihistaminika
Ubodi insekata
Ubodi insekata mogu potaknuti imunološki sistem da otpusti histamin, što dovodi do oticanja i svraba na mestu uboda. Antihistaminici mogu ublažiti ovu reakciju i smanjiti nelagodnost.
Svrab kože
Kako starite, koža postaje suva i sklona svrab, posebno kod muškaraca. Dnevni antihistaminik može pomoći u ublažavanju svraba kod ovih pacijenata.
Bolest putovanja (morska bolest, kinetoza)
Poznato je da antihistaminik prve generacije, cinarizin, poboljšava protok krvi u unutrašnjem uhu, što može smanjiti mučninu i vrtoglavicu uzrokovanu bolešću kretanja.
Trebate li uzimati antihistaminike?
Istraživanje koje je otkrilo vezu između antihistaminika i demencije nije savršeno i ne sugeriše da će „svako ko šest meseci uzima antihistaminike završiti s demencijom“, kaže dr. Moris.
Shutterstock
„Nema visokokvalitetnih, dugoročnih istraživanja – morali bismo pratiti ljude tokom celog njihovog života da bismo precizno odredili rizik,“ dodaje.
Ističe da je druga generacija antihistaminika bolji izbor od prve generacije, te savetuje da, ako se od antihistaminika osećate umorno, letargično ili previše pospano, pređete na manje sedativni lek jer je verovatno da manje utiče na mozak.
Šta se dešava ako uzmete previše antihistaminika?
Ako slučajno uzmete previše antihistaminika, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć i ponesete pakovanje leka kako bi lekar mogao da vidi koji ste antihistaminik uzeli.
Shutterstock
Međutim, nema velikog rizika ako slučajno uzmete dvostruku ili trostruku dozu, jer su ovi lekovi generalno netoksični u uobičajenim količinama.
Da li smete piti alkohol dok uzimate antihistaminike?
Ne preporučuje se konzumacija alkohola dok uzimate antihistaminike, posebno ako koristite sedativne antihistaminike prve generacije.
Kombinacija antihistaminika i alkohola može:
- Povećati pospanost
- Smanjiti koordinaciju
- Usporiti reflekse
- Uticati na prosuđivanje
Većina hrane i drugih pića ne utiče na delovanje antihistaminika, ali je uvek preporučljivo pročitati uputstvo za upotrebu.
Možete li uzimati antihistaminike uz ibuprofen i paracetamol?
Trenutno nema poznatih interakcija između antihistaminika i ibuprofena ili paracetamola.
Ipak, uvek je najbolje posavetovati se s farmaceutom pre uzimanja bilo kog novog leka, kako biste bili sigurni da je odgovarajući za vas.
Bonus video:
