GLP-1 lekovi mogu promeniti način na koji mozak reaguje na šećer, što bi moglo pomoći ljudima da jedu manje i smanje težinu.
Semaglutid, poznati lek koji se prodaje kao ,,Ozempic" za dijabetes i ,,Wegovy" za mršavljenje, poboljšao je osetljivost na ukuse i promenio odgovor mozga na slatkoću. Lek bi čak mogao promeniti gene povezane sa razvojem ukusnih pupoljaka, prema istraživanju.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Shutterstock
,,Gojazni ljudi često doživljavaju ukuse manje 'intenzivno' i imaju inherentno povećanu želju za slatkom i energetskom hranom,” rekla je u saopštenju dr. Mojka Džensterl Sever, koautorka studije i istraživač na Univerzitetskom medicinskom centru u Ljubljani.
Ova teorija, zajedno sa studijama na miševima koje pokazuju da odsutnost GLP-1 hormona dramatično smanjuje percepciju slatkoće, navela je istraživače da veruju da bi semaglutid mogao poboljšati osetljivost na ukuse kod ljudi.
Semaglutid poboljšava osetljivost na slatke ukuse
U ovoj studiji, istraživači su nasumično dodelili 30 žena da primaju nedeljne injekcije ili jedan miligram (mg) semaglutida ili placeba tokom 16 nedelja. Učesnice su u proseku bile stare 34 godine sa indeksom telesne mase (BMI) od 36,4.
Pre početka studije, istraživači su izmerili trenutnu osetljivost učesnica na različite ukuse, koristeći 16 trakica natopljenih sa četiri različite koncentracije slatkih, kiselih, slanih i gorkih supstanci. Žene su bile zamoljene da identifikuju ukus svake trakice, a svaki tačan odgovor računao se kao jedan poen, sa mogućih 16 poena. Istraživači su takođe uradili malu biopsiju jezika svake učesnice kako bi analizirali gene povezane sa okusnim pupoljcima. Konačno, uradili su MRI skeniranje mozga žena dok im je slatki rastvor kapao na jezik, pre i posle obroka.
Shutterstock
Ovi testovi su ponovljeni na dve grupe na kraju perioda istraživanja. Na kraju studije, žene koje su uzimale semaglutid povećale su svoju osetljivost na ukus sa 11,9 na 14,4 poena. Takođe su pokazale smanjenu aktivaciju u sistemu nagrađivanja mozga. Biopsije jezika su takođe otkrile da su geni povezani sa razvojem i ponovnim rastom okusnih pupoljaka različiti između grupa koje su primale semaglutid i placebo.
,,Ovaj rad naglašava složene interakcije između ukusa, hormonskih signala, ishrane i promene telesne težine", kaže za Everyday Health dr. sc. Aleks DiFeliseantonio, istraživač i asistent profesora ishrane i fizičkog vežbanja na Virginia Techu, koji nije bio uključen u studiju. ,,Imamo još toliko toga da naučimo", dodaje ona.
Ali istraživači nisu podelili neke aspekte dizajna studije, pa je teško reći da li su kontrolisali druge faktore koji utiču na percepciju ukusa i ekspresiju gena na jeziku, kao što su promene u ishrambenim navikama i gubitak težine, kaže dr. DiFeliseantonio. ,,I jedno i drugo moglo se promeniti kao rezultat uzimanja GLP-1 leka", dodaje ona.
Zašto je osetljivost na ukuse važna za mršavljenje?
Prethodna istraživanja o tome kako gojazne osobe doživljavaju ukus sugerisala su da slabija osetljivost na ukus može uzrokovati da neki ljudi jedu više određene hrane kako bi se osećali siti. Ova otkrića mogla bi pomoći stručnjacima da razumeju i potencijalno prilagode preferencije ukusa kod gojaznih osoba, kaže dr. Džensterl Sever. Dodaje da bi ovo takođe moglo biti poznato nekim lekarima koji su izveštavali da su pacijenti rekli da se njihov interes za određene namirnice promenio otkako su počeli da uzimaju GLP-1.
GLP-1 može smanjiti žudnju delovanjem na mozak
Istraživači još uvek uče o tome kako GLP-1 lekovi pomažu ljudima da izgube težinu. Glavni efekat lekova je usporavanje varenja, što smanjuje unos hrane, apetit i osećaj gladi.
Shutterstock
Ali jedna stvar postaje jasna: lekovi poput ,,Wegovyj"-a ne utiču samo na težinu i dijabetes putem probavnog sistema. GLP-1 receptori su široko rasprostranjeni u drugim delovima tela, uključujući mozak, crijeva i bubrege, kao i kardiovaskularni i imunološki sistem, kaže Diana Ajzaks, specijalista kliničke endokrine farmacije na Institutu za endokrinologiju i metabolizam u klinici Klivlend. To sugeriše da, osim što usporavaju rad creva, lekovi poput ,,Ozempic"-a mogu promeniti nešto u mozgu zbog čega ljudi žude za određenom hranom, kaže DiFeliseantonio.
Iako je efekat semaglutida na ukus vidljiv u ovoj studiji, nije jasno da li ima uticaja na to kako lek utiče na gubitak težine ili apetit van istraživanja, kaže dr. Džensterl Sever. ,,U ovom trenutku ne možemo generalizovati i reći da oni koji uzimaju semaglutid ne žude za slatkim ili da jedenje slatkog više ne pruža isto zadovoljstvo", kaže ona.
Bonus video:
