Srbija ima dobre rezultate u nadzoru bolničkih infekcija i racionalnoj upotrebi antibiotika. To je pokazala Peta nacionalna studija koja je sprovedena u 67 bolnica i u koju je uključeno blizu 14.000 pacijenata. A zbog višegodišnje kampanje o racionalnoj upotrebi antibiotika, njihovu upotrebu smanjili smo za trećinu. I dalje su ciljevi - nula infekcija u bolničkim uslovima i upotreba pravih antibiotika u pravo vreme.
— Jedini pravi način korišćenja antibiotika je po preporuci lekara. Upravo u ovom periodu, kada imamo veću incidencu respiratornih infekcija, a one su većinom uzrokovane virusima, pa antibiotici ne mogu mnogo da pomognu tu. Baš naprotiv, mogu i da značajno odmognu našim urođenim odbrambenim sistemima — objašnjava klinički farmakolog i korespodent Srbije u SZO, Milica Bajčetić.
Iako je 2018. zabeležen pad upotrebe antibiotika, dolazak korone i pandemije dovelo je ponovo do povećanja prepisivanja antibiotika.
— U primarnoj zdravstvenoj zaštiti smo uspeli da svedemo potrošnju na jedan normalan nivo - zadnje dve godine se kreće oko 12 dnevno definisanih doza na 1.000 pacijenata. To spada u niže vrednosti u odnosu na evropski prosek koji iznosi 17 doza na 1.000 pacijenata — navodi Milica Bajčetić.
Prema njenim rečima, trenutno je problem u vrstama lekova koji se koriste. Važno je da većinu korišćenih antibiotika čine penicilini, dok bi trebalo da se smanji upotreba širokospektarnih antibiotika, jer oni negativno utiču na mikrobiotu i mogu izazvati različite neželjene efekte.
— Nažalost, situacija je u čitavom svetu loša kada je u pitanju antimikrobna rezistencija. Sve više bakterija koje postaju panrezistentne, odnosno otporne na sve antibiotike. Naše procene za region Balkana, ukoliko ne smanjimo korišćenje antibiotika, pokazuju da će se smrtnost povećati na 10 miliona do 2050. godine, a udvostručiti na teritoriji Srbije — ističe Milica Bajčetić, izvor RTS.
Bonus video:
