U novosadskom vrtiću registrovan je prvi slučaj zauški, a decu u Srbiji napale su i varičele, stomačni virusi, rino virusi i brnu virus, kaže pedijatar dr Saša Milićević.
Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IZJZV) podsetili su za portal Bebac da MMR vakcina štiti od zaušaka, malih boginja i rubeole. Dr Milićević kaže za Kurir da su zauške jedna od dečjih zaraznih bolesti koja napada paroditne žlezde i prenose se lako kapljičnim putem.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
— Zauške dugo nisu bile viđene, ali s obzirom na to da roditelji izbegavaju da vakcinišu decu ova zarazna bolest se opet javila. Pretpostavljam da se radi o mališanu koji još uvek nije vakcinisan. Bolest prolazi sama od sebe, ali kod muške dece može da izazove probleme sa testisima. To nisu često slučajevi u praksi, ali u literaturi jeste zabeleženo. Manifestuje se kao virusna infekcija sa tipičnim simptomima: malaksalost, povišena telesna temperatura, dete odbija da jede, a onda se pojavi otok žlezda iza ušiju. To ume da bude bolno i potrebno je javiti se lekaru. Dete mora da miruje, da ne ide u vrtić je ako jedno dete ode u kolektiv zaraziće i drugu decu koja nisu vakcinisana. Zauške za sada ne bi trebalo da se šire, ali neophodno je pratiti situaciju — naglasio je dr Milićević i dodao:
Shutterstock/Zay Nyi Nyi
— U teoriji zauške se mogu javiti i kod odraslih, ali oni tokom života steknu imunitet. Jedina zaštita je vakcina koja sprečava nastanak epidemije i pojavu drugih oblika. Za roditelje je važno da zauške uoče odmah i da ne pomisle da je možda otok limfnih žlezda.
Zauške su bolest koju izaziva mumps virus, a prenosi se kapljičnim putem i kontaktom sa pljuvačkom inficirane osobe. Inkubacija je od 12 do 25 dana. Oboljenje je praćeno temperaturom, otokom i bolom jedne ili više pljuvačnih žlezda.
Moguće komplikacije su: zapaljenje polnih žlezda, aseptički meningitis, encefalitis, gluvoća. Imunitet nakon obolevanja je doživotan. Bolest se najčešće javlja kod dece u uzrastu 5-9 godina, mada mogu da obolevaju i adolescenti i odrasli.
U približno 30% slučajeva simptomi su blagi i ne ukazuju na bolest ili je infekcija bez simptoma. Veliki broj infekcija kod dece mlađe od dve godine je bez kliničkih simptoma. Više od 95% vakcinisanih razvija imunitet koji je dugotrajan, a verovatno i doživotan.
Zahvaljujući dugogodišnjoj primeni vakcine na ovim prostorima od 1981. godine, bolest se poslednjih godina registruje kod pojedinačnih slučajeva ili u epidemijama u kolektivima kod nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, piše na sajtu Gradskog zdravlja za javno zdravlje Beograd.
Bonus video:
