Kako dani postaju kraći, a sunce sve ređe izlazi, sve više ljudi primećuje isti obrazac: hronični umor, pad energije, bezvoljnost i osećaj da je i najjednostavnije obaveze teško započeti. Nije reč o lenjosti, niti o „lošem raspoloženju bez razloga“, već o pojavi koja se iz godine u godinu ponavlja kod velikog broja ljudi – zimskoj depresiji, poznatoj i kao sezonski afektivni poremećaj.
Stručnjaci objašnjavaju da ovaj oblik sezonskog poremećaja najčešće nastupa krajem jeseni i tokom zime, kada je organizam izložen znatno manjoj količini dnevne svetlosti. Upravo taj nedostatak svetla utiče na hormone koji regulišu raspoloženje i san, pre svega serotonin i melatonin. Kada se njihov balans poremeti, javlja se osećaj konstantnog umora, emotivne težine, smanjene motivacije i povlačenja u sebe.
Zimska depresija ne bira godine – podjednako je osećaju i mlađi i stariji. Ipak, posebno su osetljive osobe koje već imaju iskustva sa anksioznošću ili depresijom, kao i oni koji su izloženi dugotrajnom stresu. Ljudi koji žive u sredinama sa malo sunčanih sati tokom zime često prijavljuju izraženije simptome.
Da se nešto „čudno“ dešava, primećuju i sami građani. O tome se ovih dana mnogo govori i na društvenim mrežama. Jedna objava na Reditu izazvala je veliku pažnju jer se u njoj prepoznalo na stotine ljudi. Autor je opisao kako mu već sam pogled na sivo nebo ujutru „ubija dan“, kako oseća ogroman umor, gubitak volje i motivacije, uz osećaj da mu ni vitamini ne pomažu. U komentarima su se nizale slične ispovesti – mnogi su priznali da imaju utisak da „funkcionišu na minimumu“ sve do proleća i da su prihvatili da zima za njih znači povlačenje, sporiji ritam i manjak energije.
Iako ovaj pad raspoloženja može delovati obeshrabrujuće, stručnjaci ističu da postoje načini da se simptomi ublaže. Čak i kratko izlaganje dnevnoj svetlosti, poput šetnje tokom dana, može imati pozitivan efekat. Fizička aktivnost, makar umerenog intenziteta, pomaže organizmu da poveća lučenje hormona dobrog raspoloženja. Važno je i održavati redovan ritam spavanja, jer poremećen san dodatno pogoršava osećaj iscrpljenosti.
Društveni kontakt takođe igra veliku ulogu – razgovor, druženje ili zajedničke aktivnosti mogu ublažiti osećaj izolacije koji se često javlja zimi. Uređivanje prostora sa više svetla ili korišćenje jačeg osvetljenja u domu može doprineti boljem raspoloženju, posebno u večernjim satima.
Ako se, međutim, osećaj tuge, umora i bezvoljnosti ne povlači, već traje nedeljama i počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, stručnjaci savetuju da se potraži pomoć psihologa ili psihijatra. Zimska depresija nije znak slabosti, već prirodna reakcija organizma na promene u okruženju – i uz pravu podršku, može se uspešno prevazići.
