Ne razbijajte glavu: Stručnjaci tvrde da nervoza ima 3 moćne prednosti, slaže se i poznati glumac

Uprkos negativnoj reputaciji, zdrava anksioznost na poslu ima svoje pozitivne strane.

Iako previše anksioznosti može dovesti do iscrpljenosti, evo malo poznate činjenice. Prava količina anksioznosti može poboljšati radni učinak, piše Forbes.

Holivudska zvezda i preduzetnik Rajan Rejnolds, koji je bio otvoren u vezi sa svojim problemima anksioznosti, izgleda se slaže. Nedavno je u intervjuu za časopis People priznao – „moj posao profitira od moje anksioznosti“.

„Ljudi koji pate od anksioznosti stalno razmišljaju o budućnosti. Stalno se pitate 'Šta ako se ovo dogodi? Šta ako se to dogodi?' Stalno smišljate različite scenarije. Dakle, anksioznost podiže nivo svesti koji inače ne bih imao“, dodao je Rejnolds.

Shutterstock

Istraživanja podržavaju činjenicu da postoji realan nivo anksioznosti kada je u pitanju radni učinak. Koncept je počeo sa psiholozima Robertom Jerkesom i Džonom Dodsonom koji su razvili Jerkes-Dodsonov zakon. Zakon je predstavljen zvonastom krivom sa niskim uzbuđenjem (ili stresom) na levoj strani i visokim uzbuđenjem na desnoj strani. U centru krivine je ono što se naziva optimalno uzbuđenje i performanse. U zavisnosti od zadatka, stres u određenoj meri daje motivaciju. Kada se ta tačka pređe, performanse se pogoršavaju. 

 

 

Iako intenzivan stres može biti štetan, odgovarajuća količina stresa može dovesti do optimalnog radnog učinka. Evo nekoliko prednosti koje objašnjavaju zašto vam anksioznost može pomoći na poslu.

Anksioznost povećava motivaciju 

Premalo stresa može vas sprečiti da postignete vrhunske radne rezultate. U stvari, to vam može otežati obavljanje zadataka u kancelariji i dovesti do intenzivne dosade. S druge strane, malo anksioznosti može vam pomoći da preuzmete nove izazove. To je zato što osećaj stresa može izazvati oslobađanje dopamina, neurotransmitera koji vam može pomoći da se osećate motivisanije da postignete svoje ciljeve. Iako stres podstiče nervnu energiju, on nas tera da razmišljamo o budućim događajima. Na primer, kada imate predstojeći rok, anksioznost vam može pomoći da se usredsredite na završetak projekta na vreme. 

Anksioznost poboljšava pamćenje 

Istraživanje sa Univerziteta Vaterlo objavljeno u časopisu Brain Sciences pokazuje da optimalni nivoi anksioznosti pomažu u poboljšanju pamćenja. U studiji, istraživači su volonterima dali test ličnosti. Na osnovu rezultata podeljeni su u grupe sa niskim i visokim nivoom anksioznosti. Obema grupama je zatim prikazan niz reči sa neutralnom ili negativnom slikom (kao što je saobraćajna nesreća) u pozadini. Ispostavilo se da je grupa sa visokom anksioznošću bolje zapamtila reči. To je zato što osećaj anksioznosti može pomoći da se stvari jasnije sećate.

Anksioznost je povezana sa višim IQ-om 

Prema istraživanju, postoje dokazi koji pokazuju da je anksioznost znak više inteligencije. Jedna studija je anketirala više od 3.000 članova Mense, neprofitnog društva visokog koeficijenta inteligencije. Istraživači su otkrili da je 20% njih izjavilo da im je dijagnostikovan anksiozni poremećaj, dok je još 26% prijavilo da im je dijagnostikovan drugi poremećaj raspoloženja. Slično tome, druga studija objavljena u Frontiers in Evolutionary Neuroscience otkrila je da su ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem skloniji da više brinu i da imaju veći IQ. Konačno, treća studija je otkrila vezu između anksioznosti i akademskog učinka. Istraživanje je pokazalo da studenti koji prijavljuju viši nivo anksioznosti takođe postižu bolje rezultate na ispitima. 

Uprkos negativnoj reputaciji, zdrava anksioznost na poslu ima svoje pozitivne strane. Može vas motivisati da se fokusirate na zadatke, predvidite probleme i prevaziđete izazove. Ključno je naučiti hodati po toj tankoj liniji između optimalne anksioznosti i anksioznosti koja ometa radni učinak. 

 

Bonus video: