Jednu od najzapaženijih uloga ostvarujete u seriji Vojna akademija kada Vas publika bolje upoznaje. U vezi sa tim, jeste li očekivali da će svetla reflektora odjednom biti okrenuti ka Vama?
— Svesna sam da sam izabrala posao koji nosi to breme. Nekada ume da bude jako lepo i prijatno ali ima i momenata kada zasmeta. Sve je to normalno.
Otpočeli ste studije glume u klasi Nebojše Dugalića, koji je jedan od velikana domaće glumačke scene. Koji njegov savet pamtite i dan danas, a koji Vam ujedno najviše služi u karijeri?
— Nažalost ja sam fakultet jako brzo napustila. I ako sam napustila tu klasu tvrdim da je on jedan od naših najboljih profesora i glumaca.
Vrlo mladi ste počeli da se bavite glumom, u ranim dvadesetim. Verujemo da ni sami niste bili svesna šta taj posao sa sobom nosi. Kada zbrojite svoje iskustvo, koja je to istina o glumi koju niko nije podelio sa Vama, a spoznali ste je sami?
ATA Images
— To je za mene od detinjstva bila jedina opcija čime želim da se bavim i čemu želim da se posvetim u životu. Nisam bila svesna koliko glumci čekaju na setu da bi dosli do svoje scene. Miki Krstović je rekao jednu fenomenalnu rečenicu kada sam se žalila na čekanje dok smo snimali film Mamula: "Mi smo plaćeni da čekamo". I od tada drugačije gledam na to. Ali svakako mislim da ovaj posao mora mnogo da se voli da bi se radio, jer treba puno strpljenja i mnogo žrtvovanja.
Igrali ste u Vojnoj akademiji, Urgentnom centru, Istine i laži, seriji Žigosani u reketu i mnogim drugim... U svim ovim projektima prošli ste kroz bezbroj scena, a kada se osvrnete na njih koja je to scena najzabavnija i koju i dan danas prepričavate sa osmehom na licu?
— Iskreno takvu scenu još uvek čekam.
Trenutno se daje serija Igra sudbine, gde igrate Senku Kokolj. Koju anegdotu nikada nećete zaboraviti sa snimanja?
— Ima ih mnogo, ali pravilo je da one najzanimljivije ostaju kao nešto sto se ne deli. Obožavam sve ljude tamo i ispred i iza kamera i od svih projekata do sada najbolje iskustvo mi je upravo sa njima.
Kako snimanja traju i po 12 sati što je složićemo se naporno za svaku profesiju, pre no što odete na set imate li neke posebne pripreme koje mogu da Vam pomognu da lakše iznesete sve?
— Nemam ništa.
ATA Images
Imate li rutine koje su karakteristične za Vas kada se završi snimanje?
— Ja sam osoba koja nema ni jednu rutinu što mi nekada smeta, ali sam sa druge strane srećna što mi je svaki dan drugaciji. Nisam rob navika.
Kao glumica, sigurno pamtite mnogo više replika nego ljudi koji ne dolaze iz Vaše branše. Koja je to replika iz domaće kinematografije koja najbolje opisuje Vaš život?
— Neka bude „Kako je propao rokenrol“: – Da gledamo video dok se ne rastope boje.
Važite za jednu od najlepših glumica koju publika može da gleda na malim ekranima. Vaš lik i delo često su predmet pisanja medija. Kako se nosite sa tim pritiskom?
— Ne čitam novine. Trudim se da me to ne opterećuje, ali sam jako osetljiva na laž i bespotrebne provokacije. Mislim da normalan čovek nikada ne može da se pomiri sa tim.
ATA Images
Pričali ste da je iza Vas jedan stresan period borbe sa insulinskom rezistencijom. Otvoreno ste delili detalje o svojoj borbi. Kakvo je Vaše zdravstveno stanje sada i koji je to Vaš najkorisniji savet osobama koje imaju problema sa pomenutom dijagnozom?
— Nažalost jesam. Kažem nažalost zato što sam to uradila iz najbolje moguće namere da bih potencijalno pomogla nekom i zato što sam ja dugo lutala dok nisam došla do rešenja, ali većina novinara je to mahom predstavila u veoma pogresnom svetlu. Dobro sam i rešila sam sve, hvala Bogu.
Možda vas zanima…
povezane vesti
