Posle 17 godina promenili ste medijsku kuću i sada započeli novu, a staru saradnju sa Ognjenom Nestorovićem. Šta Vam je donelo ovo "osveženje"?
— Ja sam neko ko uživa u zoni komfora, zato i jesam tako dugo bila u jednoj mediskoj kući, u vremenu kada sve moje kolege na mesečnom novou menjaju televizije, radije i redakcije. Ja sam neko ko je bio dosledan svom radnom mestu, ali je došao trenutak kada treba da pokažem neku drugu stranu sebe i to u momentu kada su moja deca dovoljno porasla i kada ne mora da mislim previše o njima i tim tehničkim, bebećim stvarima.
Sećate li se početaka svoje novinarske karijere?
— Sa 18 godina sam počela da radim u medijima. Ja sam po završetku radionice za medije otišla u magazin Gloria, u tom trenutku nedeljnik i tamo sam provela letnji raspust. Oni su mi rekli da tu treba da se kalim gde sam i shvatila da ja nisam za štampu i da ne mogu da prenesem na papir sve šta mogu kada govorim. Tako je bilo i na fakultetu. Uvek sam bila jača u javnom nastupu, nego u pisanju. Nakon mog boravka u Gloriji ja sam dobila poziv da budem deo emisije Da pređemo na ti. Tu emisiju su radile Aleksandra Jeftanović i Ivana Baltić i od toga ima više od 17 godina. Nakon toga postajem saradnica na emisiji Ja to tako. To je bila emisija koja me je naučila svemu i iza kamere. Radila sam i sa Boškom Jakovljevićem koji mi je bio urednik, a sada kolega. Novinarstvo nije jednako voditelj, nego je novinarstvo da vi zavšite Fakultet političkih nauka, gde sam diplomirala novinarstvo, a uporedo išla na radionice koje su me potkovala praksom i koja mi je otvorila put ka televiziji i radnom mestu.
Kada govorite o dugovečnosti, prirodno se nameće zaključak da ste prošli mnogo u ovom poslu i da ste stekli mnogo iskustva. Prema emisijama koje ste radili jasno je da ste sarađivali sa muzičarima, glumcima, pevačima, sportistima, svim "selebritijima" u našem svetu... Kroz kakva iskustva ste prošli sa njima?
— Zapravo je svaka osoba za sebe posebna jer oni sami po sebi kreiraju način kako se ponašaju prema medijima. To mnogo govori i o tome kako se odnose prema društvu - van medijskog sveta. Meni je to donelo da sam u jednom trenutku sa Ružicom Sokić imala rasparvu zbog toga što se njen ranac našao pored prese za kosu, pa se jedan učkur istopio, do toga gde mi je jedna glumica rekla da mi želi sve najgore jer je ona loše ispala na televiziji. Kada se ugase kamere vi zapravo nastavljate da duboko razgovarate sa tim javnim ličnostima na razne teme, pa smo tu nas dve imale rasparavu oko toga zašto je ona tako izgledala. To je bilo pre 14 godina.
Takođe sam imala jedan razgovor sa Draganom Jovanovićem nakon jedne predstave gde je on meni na svako pitanje odgovarao sa da, ne, možda. Njemu taj dan nije bio dan da razgovara sa mnom… Posle sam mu to i kazala.
Koja je to branša sa sa kojom Vam je najteže da sarađujete?
— Mislim da su glumci najnesaradljiviji sa medijima. Neću da generalizujem, nisu svi, ali oni imaju tu neku vrstu nepoverenja prema medijima. Često to bude i potpuno neosnovano. Smatraju da kupovina karte za predstave i odlazak u pozorište je kraj njihove saradnje sa bilo kakvim odnosnom sa javnosti. Smatraju da ne treba da daju intervjue. Misle da publika treba od usta do usta da čuje kakva je to predstava. Teško sa njima može da se napravi neka ozbiljna priča u smislu nekog dubokog intervjua i da duboko govore o sebi. Smatraju da kroz uloge mogu da se predstave.
ATA Images
A sa kojom branšom Vam je bilo najlakše da sarađujete, tj. sa kim možete da vodite najopušteniji razgovor?
— Najlaše mi je da radim sa ljudima koji su mi bliski energetski. Dešava se da se nekada požalim mojim kolegama: "Jao, dolazi taj i taj. Energetski mi nešto i ne prija", ali tada moram da uđem u ulogu i malo više se potrudim.Mislim da se i u mojim očima to vidi. Nekako ne budem do kraja prirodna. Sada kada radim ovu vrstu emisije, mogu da budem ono šta ja jesam da budem u "elementu". Tačno se vidi kada mi dođe neko kada sam se sa nekim ispričala lepo preko telefona ili na nekom gradskom događaju. E, kada takav neko dođe, ja sam potpuno drugačija i raspoložena.
Imate li posebne pripreme ili rituale pred emisiju?
— Moja priprema se uvek svodi na to da ja o tom gostu uvek moram da znam sve. Prvo i osnovno ulazim da pročitam njegovu biografiju - odakle je pošao i došao itd. Nakon toga prelazim na njegove naslove, šta je govorio u medijima, pratim ključne izjave koje su njega okarakterisale u javnom svetu. Priprema za jednog novinara je sve. I drugi ritual je da ulazim malo ranije u studio - neka to bude 5 do 10 minuta. Bitno je da se povežem sa tim studijom, sa tom atmosferom, da uđem u tu energiju i da kažem: "Okej - ovde prestaje moj privatan život, ja sam ovde novinarka i voditeljka", i kreće emisija.
Iako postoji izreka da na posao treba ići rasterećenih misli da bismo ostali potpuno fokusirani, jasno je da je to ponekad teško izvesti. Pamtite li trenutak kada je bilo najteže da ostanete fokusirani kako biste "izneli" emitovanje do kraja?
— Da, dešavalo se, posebno kada su deca bila manja. Budila sam se noću, a onda uđem u lajv koji traje 6 sati, ili kada imam alergiju na ambroziju. Tada pre emisije non stop kijam, kada uđem u studio - ništa. To je valjda neki adrenalin koji ti nikako ne da mira i ne daje ti da posustaneš. To nekeko vozi. Kada se ugase kamere, meni još toliko treba da izađem iz tog adrenalina i da se spustim. Ja sam neko ko ne konzumira ništa kada padne fokus i koncentracija. Imam samo ritual da popijem jednu dozu kafe i treba da sam sita, pa tako pripremljena sednem kažem sebi: "Mora da izguraš ovo koliko god da dugo ovo traje".
ATA Images
Javne ličnosti vode specificniji način života nego ljudi koji su iza kamere, u vezi sa tom spregom i Vi ste TV lice. Šta Vam je donela prepoznatljivost na ulici, a šta odnela?
— Sve zavisi kakav ti je dan. To ti je isto kao kada sretneš komšinicu pa se sa njom ispričaš, ako si raspoložen, ako ne, ti prođeš. Sve zavisi od dana, ali ono šta je suština, npr. odem na odmor po Srbiji, a deca mi postanu nemirna. U tom trenutku kada mi neko priđe i počne da me ispituje o poslu, e tada je trenutak - jao bože volela bih da me niko ne zna i da niko nije video da je moje dete nešto prosulo na sto ili da je počelo da divlja zbog ovoga i onoga. U suštini volim da prčam sa gledaocima, jer su oni najboji kritičari. Npr, kada sam kao trudnica vodila emisiju svima je to bilo simpatično, pa su žene imale puno pitanja. Mene žene vole i volim sa ženama da komuniciram, ali ima dana da mi i ne prija što sam javna ličnost.
Kako Vaše okruženje reaguje na to što se bavite javnim poslom?
— Ljudi koji me okružuju postoje od vrtića i od osnovne škole. Oni uopšte nemaju osećaj čime se ja bavim. Prvo što kažu je da ja ne radim. Govore mi: "Odeš tamo", misleći na studio, "ispričaš se sa onim ljudima i vratiš se kući". To ti je prvi komentar, a drugi jeste da kada mi neko priđe da se fotografiše sa mnom oni kažu: "Bože šta je sa ovim ljudima". Ne shvataju me tako uopšte, jer se ne ponašam kako neko drugi očekuje da se ponašaju javne ličnosti. To mi daje smirenost u glavi jer nisam stvarala paralelni univerzum. Ja se samo bavim poslom koji svi vide, pa kada odem na trudničko svi znaju da sam otišla i kada se razbolim svi znaju. To je jedina razlika.
Šta bi u jednoj rečenici značio Vaš citat - život jedne mame ispred i iza kamere?
— Taj život je isti, samo što ja u emisiji imam šminku i haljinu koja nije moja nego je doneta za snimanje. Ovde, sada, sam ista ja samo nemam šminku - imam iste probleme kao svi. Mama sam, ćerka, supruga, tetka i unuka.
Ističete često da Vam je velika podrška suprug i da Vas podržava u svemu što radite. Koji su to trenuci gde njegova podrška Vama daje najveći vetar u leđa?
— Radim ovaj posao potpuno neometano srećno i zadovljno i čovek sa kojim živim ovo podržava. Moj muž je sa mnom od moje 17 godine i on je znao ceo moj put. Odvozio me, dovozio, čekao. Njega svaka moja redakcija u kojoj sam radila zna. On je zet redakcije. Kada radiš 17 godina u istoj firmi sa istim ljudima, on je deo te komapanije samo nije platu dobijao. Sada sa mnom analizira moje emisije, raspituje se ko će mi biti gosti. Njega to suštnski ne zanima. On je bankar, ali je infiltiriran u moj posao jer sa mnom živi sve ove godine. Kada ste već izgrađeni malo je teže, a kada zajedno gradite karijeru, tvoj prtner postane deo te karijere.
ATA Images
Šta je to intrigantno što i dalje održava Vaš žar ka TV novinarstvu?
— Ljubav prema poslu je jedino što može da vas održava u bilo kom poslu, a pre svega u novinarstvu. Rekla sam mlađim kolegama da ako ih ne interesuju životi javnih ličnosti, i da ovaj posao rade da bi im krajem meseca samo legla plata, onda ne mogu i neće moći dobro da rade ovaj posao. Mora da volite svoj posao i sve šta sa sobom nosi. Mora da čitate o poznatima i da znate ko su, kako im se zovu roditelji, deca i sve da zapamtite… jedno ljubav može da vas održi u ovom poslu i svaki put kada se upale kamere bitno je da ga sa istim žarom radite.
Možda vas zanima…
povezane vesti
