Pre dvadeset godina, ručala sam sa svojom prijateljicom u meksičkom restoranu kada je iznenada upitala: "Liz, mogu li biti potpuno iskrena s tobom?" Bila sam toliko glupa u svojim dvadesetim da sam rekala: "Da, naravno!" Sledećeg trenutka drugarica je izvadila "emotivni bodež iz torbice i ubola me u rebra".
Rekla da sam sebičan i lenja, da najverovatnije neću postati nikakav pisac, a generalno, niko ne voli mog dečka. Oh, i poslednja stvar: moja kosa ne izgleda baš dobro. Brada mi je previše masivna za kratku frizuru, pa izgledam čudno i neharmonično.
Dok sam hvatala vazduh, pokušavajući nekako da zaustavim unutrašnje emocionalno krvarenje, moja prijateljica je pomerila posudu za sos da bi svojom rukom dohvatila moju ruku. "Ja sam jedini tvoj prijatelj koji će ti reći istinu", rekla je. Zato je toliko važno da se približimo, jer ti ostali samo bacaju prašinu u oči. I verovala sam joj. Družila sam se sa ovom devojkom još pet godina.
Svaki put kada sam imala potrebu da donesem neku važnu odluku ili da čujem nečije mišljenje, obratila sam se njoj, a ona je, sa spremnošću dželata, presekla nameru u mojim očima. Zašto sam dozvolila da me muči? Zato što sam mislila da zahvaljujući njenoj iskrenosti mogu videti stvari realnije, a samo sam bila istraumirana.
Nepotrebno je reći da me je moje profesionalno napredovanje (u koje ona nije verovala) naučilo koliko je njena kritika bila štetna. Uprkos predviđanjima moje prijateljice, postala sam pisac. Polako sam počela da shvatam da ne moram da prihvatam kritike od bilo koga i svakoga.
Vremenom sam naučio da definišem tip čitaoca kome je, u stvari, moj rad i upućen. Razvila sam četiri pitanja koja mi pomažu da odlučim kome je dozvoljeno da čita rukopis, a kome ne:
- Da li verujem ukusu i proceni ove osobe?
- Da li ova osoba uopšte razume šta želim da stvorim?
- Da li mi ova osoba iskreno želi uspeh?
- Da li je ova osoba u stanju da mi kaže istinu, a da me ne povredi?
Ako ne mogu da odgovorim sa "da" na sva četiri pitanja, onda takvoj osobi ne dozvoljavam da čita moje rukopise. A četvrto pitanje je generalno najvažnije, jer mnogi ljudi koji žele da vam saopšte svoje iskreno mišljenje, zaista samo žele priliku da vas obore.
Otkako sam prestala da pokazujem svoje najdublje (govorim o rukopisima) i da se distanciram od nasilnih ljudi, moj stil se mnogo poboljšao. Počela sam da primenjujem ovaj mali "test poverenja" u ličnim odnosima. Ako ću da se otvorim nekome, moram da znam da li mogu da verujem ovoj osobi, moram da znam da li me ta osoba razume, da li mi želi dobro i uspeh, i što je najvažnije, da li može da bude iskrena.
To su ljudi kojima se okružujem. I moj život je krenuo novim, dobrim, svetlim putem. A onda, jednog dana, moja prijateljica sa "bodežom" me je ponovo upitala: "Mogu li da budem što iskrenija sa tobom?". A ja sam joj odgovorila: "Bog te sačuvao!".
NajŽena.rs je i na Viberu, pridružite se našoj zajednici, a sada možete da preuzmete i STIKERE!
BONUS VIDEO
