Sutra se širom Srbije obeležava Sveti Nikola, najčešća krsna slava kod pravoslavnih vernika. Kaže se da ga slavi pola Srbije, a druga polovina ide na slavu, a uz ovaj veliki praznik vezana su brojna narodna verovanja i običaji koji se i danas poštuju.
Sveti Nikola važi za jednog od najstrožih, ali i najpravednijih svetitelja. U narodu se veruje da na njegov dan treba posebno paziti na ponašanje, jer nepoštovanje običaja može doneti maler, bolest i nemir u kuću.
Šta nikako ne treba raditi na Svetog Nikolu
Prema narodnom verovanju, na dan Svetog Nikole ne bi trebalo:
- prati veš
- čistiti kuću
- obavljati teške kućne poslove
- uzimati u ruke oštre predmete poput noževa, makaza i sekira
Veruje se da se time „seče“ sreća i mir u domu, što može doneti neslogu i zdravstvene probleme u narednoj godini.
Običaji koji se i dalje čuvaju
U mnogim krajevima Srbije postoje posebni običaji. Na jugu zemlje i danas se prave šareni kolači u obliku ptica, koji se nose u crkvu na osveštanje, a zatim se dele deci i gostima. U nekim porodicama se na ovaj dan seje božićna pšenica, kao simbol plodne i uspešne godine.
Zadržao se i običaj darivanja dece sitnicama i slatkišima, dok se u narodu veruje da oproštaj dugova na Svetog Nikolu donosi blagostanje i sreću u narednoj godini.
Zašto se Sveti Nikola posebno poštuje
Sveti Nikola se smatra čudotvorcem i zaštitnikom putnika, mornara, siromašnih i dece. Njegova slava, koja se obeležava 19. decembra, uvek pada u vreme božićnog posta, pa je trpeza posna i najčešće se sprema riba.
Narod veruje da Sveti Nikola nagrađuje one koji poštuju običaje, ali i da strogo kažnjava one koji ih krše. Zato se sutra savetuje mir, molitva, zajedništvo i – oprez sa stvarima koje, po verovanju, ne treba uzimati u ruke.
