Tajna ljudi koji žive 100 godina: Doktor tvrdi da svi imaju ove navike koje usporavaju starenje

Usvajanje navika kao što su ishrana zdrava za srce, redovno vežbanje i dovoljno sna ne samo da pomažu u smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara, već mogu usporiti biološko starenje, sugeriše nova studija.

Šta je biološka starost i kako se meri?

Nije lako tačno odgovoriti na pitanje šta je biološka starost, ali može se reći da ona pokazuje koliko vam je još vremena preostalo da živite. Kompleksne i dinamične biološke promene uzrokuju starenje i povećavaju rizik od bolesti i povreda. Postoji više načina da se biološka starost izmeri – uključujući i genetske testove. Međutim, stručnjaci uglavnom smatraju da, ako želite pouzdanu procenu zdravstvenog stanja, najbolje je da proverite telesnu težinu, krvni pritisak, kompletnu krvnu sliku (uključujući holesterol i šećer u krvi) – što ostaje najpouzdaniji pokazatelj.

Shutterstock

 

„Testovi koji su komercijalno dostupni za merenje biološke starosti ne bi trebalo da se smatraju značajnijim od lekarskih procena“, rekao je dr sci. Majkl Jažinski, direktor Centra za starenje Univerziteta Tulane u Nju Orleansu za „Everyday Health“. „Epigenetski test može dati pogrešan rezultat i dovesti do nepotrebne zabrinutosti ili stresa.“

Faktori važni za zdravlje srca

Za razliku od hronološke starosti, koja se određuje datumom rođenja, biološka starost može biti veća ili manja u zavisnosti od zdravstvenih parametara. Studija je ispitivala da li osam faktora koji se mogu menjati i koji su važni za zdravlje srca mogu usporiti biološko starenje:

* Ishrana

* Fizička aktivnost

* Upotreba duvana

* Telesna težina

* Holesterol

* Šećer u krvi

* Krvni pritisak

* San

Među više od 6.500 učesnika studije, oni koji su se pridržavali svih osam faktora imali su prosečnu biološku starost oko šest godina manju od svoje hronološke starosti, prema preliminarnim rezultatima predstavljenim na skupu Američkog udruženja za srce (AHA).

„Kako se zdravlje srca poboljšava, biološko starenje se usporava“, rekla je dr Nour Makarem, docent epidemiologije na Kolumbija univerzitetu. „To je važno jer je sporije biološko starenje povezano sa manjim rizikom od bolesti i smrti, i s većim brojem godina provedenih u dobrom zdravlju.“

S druge strane, učesnici sa najlošijim kardiovaskularnim zdravljem imali su biološku starost oko pet godina veću od svoje hronološke starosti. „Pokazujemo da osam zdravstvenih ponašanja i faktora, koji kada nisu optimalni mogu dovesti do bolesti srca, takođe ubrzavaju proces starenja tela“, dodala je dr Makarem.

Navike za zdravlje i dugovečnost

Ovih osam faktora koje su istraživači pratili deo su liste AHA's Life's Essential 8 – smernice koje objašnjavaju šta ljudi mogu učiniti kako bi poboljšali zdravlje srca i živeli duže i kvalitetnije.

1. Ishrana

Pridržavajte se mediteranskog stila ishrane – puno celovitih namirnica, voća i povrća, nemasne proteine, orašaste plodove, semenke, i zdrava ulja poput maslinovog i uljane repice.

2. Vežbanje

Ciljajte na 150 minuta umerenog ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno.

Shutterstock

 

3. Duvan

Izbegavajte sve oblike nikotina, uključujući e-cigarete, cigare i duvan.

4. Telesna težina

Održavajte indeks telesne mase (BMI) između 18,5 i 24,9.

5. Holesterol

Umesto ukupnog holesterola, fokusirajte se na smanjenje loših masnoća – triglicerida i LDL holesterola.

6. Šećer u krvi

Kontrolišite šećer putem testova koji mere hemoglobin A1C – pokazatelj prosečnog nivoa šećera u krvi u prethodna tri meseca.

7. Krvni pritisak

Idealna vrednost je oko 120/80 mmHg.

8. San

Odrasli bi trebalo da spavaju između 7 i 9 sati svake noći.

Nikada nije kasno za promene

„Nikada nije kasno da poboljšate svoje kardiovaskularno zdravlje“, kaže dr Donald Lloyd-Jones, koji nije učestvovao u studiji. „Što ranije počnete, to bolje – ali nikada nije kasno. Vidimo koristi u svakoj životnoj fazi.“

Dr Makarem savetuje da oni s lošim zdravstvenim navikama promene uvode postepeno. „Usmerite se na ono što možete lako da prilagodite – recimo, san ili ishranu. Čak i male promene mogu pokrenuti poboljšanja u drugim oblastima, poput pritiska ili telesne težine. Važno je da ljudi ne misle da moraju odmah postići sve – dovoljno je da se postepeno menjaju i poboljšavaju odnos prema sopstvenom zdravlju“, zaključuje dr Makarem.

Video: