Dugovečnost je tema koja oduvek intrigira ljude, jer svi želimo da živimo što duže i kvalitetnije. Tajna stogodišnjaka se ne krije samo u broju godina, već i u sposobnosti da život bude ispunjen zdravljem i vitalnošću.
Jedna baka je nedavno proslavila 104. rođendan i tom šrilikom otkrila svoju tajnu dugog života. Marija Segunda Perez koju zovu La Nonita, što u prevodu na srpski znači Bakica, počastila se za svoj rođendan tortom koju su joj pripremili članovi porodice i doneli u domu za stare u Kordobi, u Argentini. Proslavi Marijinog rođendana su prisustvovale četiri generacije njene porodice, od njene dece do prapraunučadi. Marisa, jedna od Marijinih unuka, otkrila je da je njena baka uvek imala pozitivan pogled na život.
Tajna se krije u tri reči
Baka Marijina ključna preporuka za dugovečnost glasi: „Imati dobre misli“. Unuka je spomenula da se baka uvek trudila da poboljša svoj život i da se nije upoređivala s drugima. Osim toga, savetovala ih je da izbegavaju razgovore o temama, kao što su politika i religija i da umesto toga biraju mirnije teme. Pored toga što se trudila da sačuva dobro mentalno zdravlje, baka Marija je uvek imala dobru ishranu i vodila aktivan način života koji podrazumeva mnogo kretanja i vežbanja. Te zdrave navike su očigledno odigrale značajnu ulogu u Marijinom dugom životu. Kako prenosi britanski „Ekspres“, unuka je ispričala i njena baka duhovito tvrdi „da će živeti do 200. godine“.
Printscreen/Youtube
Nije sve u genetici
Iako neki misle da je očekivani životni vek isključivo pitanje genetike, zdravstveni stručnjaci kažu da faktori životnog stila, kao što su ishrana i fizička aktivnost, mogu igrati ključnu ulogu. Kako piše „Healthline“, postoji trinaest navika koje su povezane sa dužim životnim vekom, uključujući: izbegavanje prejedanja, konzumiranje više orašastih plodova, unos kurkume, ishrana bogata zdravim biljkama, apstinencija od pušenja i redovno vežbanje. Poput Marijine strategije, i zdravstveni stručnjaci sugerišu da sreća može povećati životni vek.
Sreća smanjuje rizik od smrti
Pregled 35 studija pokazao je da srećniji ljudi mogu živeti do 18 posto duže od onih koji nisu tako zadovoljni. U drugoj studiji koju je predvodio profesor Endrju Steptoe, utvrđeno je da veće blagostanje može poboljšati zdravlje i dugovečnost. Studija je analizirala odgovore 9.050 engleskih učesnika, prosečne starosti 65 godina, na upitnik o blagostanju. Tokom narednih osam i po godina, devet odsto onih u kategoriji najvećeg blagostanja je umrlo, u poređenju sa 29 posto u kategoriji najmanjeg blagostanja.
„Prethodno smo otkrili da je sreća povezana sa nižim rizikom od smrti“, rekao je profesor. „Ove analize pokazuju da su značenje i osećaj svrhe koje stariji ljudi imaju u svom životu takođe povezani sa preživljavanjem,“ dodao je. On je sugerisao da, iako nije sigurno da li veće blagostanje direktno smanjuje rizik od smrti, istraživanje otvara „zanimljivu mogućnost da povećanje blagostanja može pomoći u poboljšanju fizičkog zdravlja, na primer, kroz hormonske promene ili sniženje krvnog pritiska“.
