Pismo ove majke vam prenosimo u celosti:
- Beba je došla u vaš život. Mirisna, medena, kao porculanska lutka! Ponosni ste i volite svaki milimetar vašeg deteta i želite tu radost, ljubav i ponos podeliti sa svetom. A gde drugo nego na društvenim mrežama?
Beba napravila ovo, napravila ono, bebin pogled gore, dolje, pod uglom od 30 stepeni… Ne znate koju fotografiju da odabere, pa objavljujete svih trideset, “okinutih” u pola minute. Svaka ima svoju draž. Snimate dete, delite sa svijetom.
Da svi vide kako je pametno, slatko, milo, kako fino priča, peva, kako pliva, … da vide svi. Koji svi? Koliko imate “prijatelja” na društvenim mrežama? Ja ih, lično, imam preko 800. Baš juče sam se zabezeknula pri pogledu na cifru broja ljudi koji imaju svakodnevni uvid u moje aktivnosti.
Sećate se vremena bez filtera, nameštanja i brisanja slika? Ovo je moja priča o prošlom vremenu i uspomenama koje smo zaboravili da stvaramo
Poznajem li ih sve? Naravno da ne. Ni polovinu. Razlog zašto su me dodali za “prijatelja” – uglavnom nepoznat. Mogu samo da naslutim. Nekada sam bila gore opisani roditelj. Svaki milimetar rasta i razvoja kćerke sam opsesivno objavljivala na internetu da vide prijatelji, porodica, poznanici. Ali nisu samo oni imali pristup mojim fotografijama. Imali su svi oni koje sam pustila u svoje virtualno okruženje. Nekako sam se, a verujem i većina vas, vodila logikom “ma šta loše može dogoditi ?!” ili da se sve loše stvari događaju nekom drugom.
I događale su se. Događaju se. Deca bivaju oteta od strane otimača koji su se potrudili naći dete slično onom za koje su imali spremne dokumente. Našli su dvogodišnju devojčicu preko programa za prepoznavanje lica. Došli i oteli dete majci iz ruku.
Priča je imala srećan kraj pa je rezultat bio “samo” pretrpljena trauma za dete i roditelje.
Tada sam shvatila kako to može biti bilo čije dete, moje, tvoje, njihovo. U bilo kojem gradu, bilo koje države na svetu. Panično sam poskidala gotovo sve fotografije svoje dece iz straha od svesnosti koliko decu izlažem neznancima koje imam za “prijatelje”.
Počela sam da obraćam pažnju na fotografije svojih poznanika i prijatelja. Među onim normalnim fotografijama nasmejane dece koje svakom živom stvoru razgale dušu nemali broj ih je bio drugačijih. Fotografije uplakane i tužne dece. Besne i razočarane. Onih koji su poslati u kaznu pa tugaljivo vire iz ćoška, pa deluju neodoljivo i mami i auditoriju. Fotografije bolesne dece pod temperaturom. Fotografije malih devojčica, našminkanih, namontiranih koje poziraju kao velike. I što me najviše prenerazilo, fotografije potpuno nage dece! Ove dve zadnje skupine su idealna meta za pedofile koji će na svaki način sakriti svoju nastranost i pratiti vaše fotografije.
Da vas nešto pitam. Kako biste se osećali kada bi vas neko fotografisao dok ste natekli od prehlade, sklupčani na kauču? Ili kada ste tužni i uplakani? Ili da se upravo rastanete od kućnog ljubimca i plačete kao kiša, a neko vas snima kamerom i to stavi na internet? Ili da vas uhvati u donjem rublju ili gole nakon kupanja, izbaci na društvene mreže i deli do iznemoglosti? Biste li mu dali dozvolu za to? Ili biste se osećali užasno kada biste saznali da je to netko ipak uradio iza vaših leđa? I što je najbitnije, jeste li svesni da isto to radite svojoj deci? Dobro, ne svi, ali jedan zabrinjavajući broj vas. Gradite im profile bez njihove dozvole i svatko ima pristup vašoj deci. Ono što je jednom stavljeno na internet, zauvek tu ostaje. Fejsbuk profil je nemoguće izbrisati. Jeste li to znali?
Iako su nama koji nemamo nikakvih zadnjih misli ovakve fotografije slatke jer su naša deca nevine i čiste duše, verujte da ima i onih koji ih ne posmatraju tako. Koliko god to nama neverovatno zvučalo. Jeste li sigurni da ih nemate među svojim prijateljima? Ja nisam. Za onih mojih osamsto i kusur ne mogu ruku u vatru staviti da ih nema s takvim sklonostima…
Čini se da je ovo vreme izopačenosti u svakom smislu dovelo do toga da su nam deca na nekim poljima prezaštićena, dok ih na drugoj strani “dajemo” masi na izvol’te. Ne kažem da treba prestati stavljaati fotografije djece na društvene mreže. Samo se zapitajte, da ste na mjestu deteta, da li biste i sami voleli da vam takva fotografija osvane na internetu? I što je najbitnije, ko je sve može videti. I gde može završiti.
A onda učiniti ono što vam savest nalaže - završila je ona.
povezane vesti
