Rubin-crvene i prijatno kiselkaste, brusnice na trpeze stižu upravo u jesen i zimu – u periodu kada najviše tražimo saveznike imuniteta i opšteg zdravlja. Zato i ne čudi što su stekle reputaciju „superhrane“, kojoj se često pripisuju zaštitni efekti protiv raznih tegoba, od infekcija mokraćnih puteva do problema sa desnima.
Ali da li nauka zaista potvrđuje toliki entuzijazam? „Superhrana je marketinški termin kojim se pokušava prodati više dodataka ishrani ili namirnica uz tvrdnje o izuzetnim zdravstvenim koristima“, kaže za BBC Valerija Folko, registrovana nutricionistkinja. „To nije naučno niti pravno priznat pojam. Ne postoji jedna namirnica koja može obezbediti sve nutrijente koji su nam potrebni.“
Ipak, činjenica je da brusnice sadrže niz korisnih hranljivih materija i biljnih jedinjenja koja doprinose zdravlju. U 100 grama svežih brusnica ima oko 14 mg vitamina C, što je približno 35 odsto preporučenog dnevnog unosa, kao i manje količine vitamina B6 i kalijuma. Posebnu pažnju naučnika privlače polifenoli – biljni spojevi sa dokazanim povoljnim dejstvom. Kod brusnica su najznačajniji flavonoidi, antocijanini i proantocijanidini (PAC).
Infekcije mokraćnih puteva
Sok od brusnice najpoznatiji je po tvrdnji da pomaže kod infekcija mokraćnih puteva, koje su jedan od najčešćih razloga odlaska kod lekara opšte prakse.
Prema dr Elizabet Hodson iz Centra za istraživanje bubrega u Dečjoj bolnici Vestmid u Sidneju, postoje solidni dokazi koji to potvrđuju – ali uz ograničenja. Kao koautorka Cochraneove sistematske analize zaključila je da sok, tablete ili kapsule od brusnice mogu pomoći u prevenciji infekcija kod žena koje imaju učestale probleme, kao i kod dece.
Međutim, kod trudnica i starijih osoba efekat nije potvrđen. „Opšti stav je da brusnica nije efikasna u lečenju aktivne infekcije, ali može pomoći u prevenciji kod određenih grupa“, objašnjava Hodson.
Smatra se da proantocijanidini sprečavaju bakterije da se „zakače“ za zid mokraćne bešike, pa se lakše izbacuju mokrenjem. Tačna optimalna doza još nije jasno definisana, ali stručnjaci savetuju čašu nezaslađenog soka dnevno ili koncentrisane ekstrakte u vidu suplemenata.
Zdravlje srca i krvnih sudova
Brojna istraživanja ukazuju na to da redovna konzumacija brusnica može poboljšati protok krvi i zdravlje krvnih sudova, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Dr Ana Rodrigez-Mateos, nutricionistička naučnica sa londonskog King’s Collegea, ističe da polifenoli iz brusnica poboljšavaju funkciju endotela – unutrašnjeg sloja krvnih sudova. „Bolja funkcija endotela povezana je sa znatno manjim rizikom od srčanih bolesti, čak i kod zdravih ljudi“, navodi ona i preporučuje čašu nezaslađenog soka ili cele, sušene ili mlevene brusnice kao deo svakodnevne ishrane.
Uticaj na mozak i pamćenje
Istraživanje objavljeno 2022. godine pokazalo je da konzumacija brusnica može poboljšati pamćenje, smanjiti „loš“ holesterol i potencijalno zaštititi od demencije.
Naučnici sa Univerziteta Istočna Anglija pratili su osobe od 50 do 80 godina koje su svakodnevno uzimale liofilizovani prah brusnice, u količini koja odgovara 100 grama svežeg voća. „Učesnici su pokazali značajno bolje pamćenje svakodnevnih događaja, kao i poboljšan protok krvi u delovima mozga zaduženim za učenje i razumevanje“, kaže vođa istraživanja dr Dejvid Vozur. Zabeležen je i pad nivoa LDL, odnosno „lošeg“ holesterola.
Rak – obećavajuće, ali bez čvrstih dokaza
Neka manja istraživanja i laboratorijski eksperimenti ukazuju na to da pojedini sastojci brusnice mogu imati ulogu u usporavanju rasta određenih vrsta kancera. Brusnice su, na primer, bogat izvor ursolne kiseline, koja se dovodi u vezu sa usporavanjem širenja ćelija raka prostate.
Ipak, dr Rejčel Orit iz organizacije Cancer Research UK upozorava da dokazi za sada nisu dovoljni. „Većina istraživanja sprovedena je u laboratorijskim uslovima. Trenutno ne možemo tvrditi da brusnice direktno smanjuju rizik od raka ili pomažu u lečenju“, naglašava ona.
Slično važi i za tvrdnje da brusnice pomažu u prevenciji karijesa i bolesti desni. „Ne postoje jasni dokazi da su brusnice čudotvorno rešenje za oralno zdravlje“, kaže dr Mik Armstrong iz Britanskog stomatološkog udruženja.
Ko treba da bude oprezan?
Brusnice nisu bez rizika za sve. Retko, ali moguće su alergijske reakcije, a veće količine soka mogu izazvati proliv. Osobe sklone bubrežnim kamencima treba da ograniče unos zbog oksalata, dok oni koji uzimaju antikoagulanse poput varfarina moraju biti posebno oprezni, jer brusnica može pojačati razređivanje krvi. Takođe, industrijski sokovi i sosovi često sadrže dosta dodatog šećera, pa su sveže brusnice ili nezaslađeni proizvodi uvek bolji izbor.
Osim potencijalnih zdravstvenih koristi, brusnice su i vrlo zahvalne u kuhinji – sveže, smrznute, sušene ili kao sok. Odlično se uklapaju u smutije, granolu i ovsene pločice, ali i u slana jela, jer njihova kiselost lepo balansira masnije namirnice poput patke ili svinjetine. Ako želite da iskoristite njihove moguće dobrobiti ili jednostavno obogatite ishranu osvežavajućim, kiselkastim ukusom, zima je pravo vreme – sveže brusnice dostupne su u novembru i decembru, a sušene i smrznute tokom cele godine.
