U Srbiji trenutno traje toplotni talas, a mnogi se pitaju kako visoke temperature utiču na zdravlje i koja je to najviša temperatura koju ljudski organizam može da podnese. Naučnici su pružili odgovore na ova pitanja.
Mokri termometar, koji je živin termometar obavijen mokrom krpom i meri i temperaturu i vlažnost, pokazuje drugačije rezultate od onih na koje smo navikli gledajući vremensku prognozu na medijima ili mobilnim aplikacijama. Visoka vlažnost otežava isparavanje znoja, što čini vrućinu teže podnošljivom jer usporava hlađenje tela.
Prema Kolinu Rejmondu, istraživaču ekstremnih vrućina sa Nasine Laboratorije za mlazni pogon, temperatura mokrog termometra može dostići "opasno visoke nivoe" kada su temperatura i vlažnost veoma visoki. Na primer, ako je temperatura vazduha 46 stepeni uz nisku vlažnost od oko 30%, temperatura mokrog termometra će biti samo 30 stepeni. S druge strane, pri temperaturi od 39 stepeni i vlažnosti od 77%, temperatura mokrog termometra može doseći 35 stepeni.
Ljudi ne mogu da prežive u uslovima gde su i temperatura i vlažnost prekomerne, jer ne mogu da regulišu telesnu temperaturu.
— Ako temperatura mokrog termometra nadmaši našu telesnu temperaturu, i dalje ćemo moći da se znojimo, ali nećemo moći da ohladimo telo dovoljno da ono može da obavlja fiziološke funkcije — objašnjava Rejmond za portal Live Science.
Kada temperatura mokrog termometra premaši 40 stepeni, telo postaje hipertermično, što može dovesti do ubrzanog pulsa, prestanka znojenja, malaksalosti i čak kome. Iako temperatura mokrog termometra od 35 stepeni ne izaziva momentalnu smrt, procenjuje se da vrućina postaje nepodnošljiva nakon tri sata. Ovi podaci su dobijeni iz studija u kojima su učesnici boravili u bazenima vruće vode do trenutka kada je njihova telesna temperatura počela da raste nekontrolisano. Prejmond napominje da je smrtonosna temperatura raspon od 34 do 36,5 stepeni.
Važno je napomenuti da, iako je temperatura mokrog termometra iznad 35 stepeni izuzetno opasna, niže temperature mogu biti smrtonosne u određenim uslovima, kao što su direktna izloženost suncu i intenzivna fizička aktivnost. Stariji ljudi, osobe sa određenim zdravstvenim problemima (poput gojaznosti) i oni koji koriste lekove kao što su antipsihotici teže regulišu telesnu temperaturu i stoga su podložniji riziku.
Pre prošlog veka, ekstremne temperature mokrog termometra zabeležene su na vrlo malom broju lokacija u svetu, sa najvećim žarištima u dolini reke Ind u Pakistanu i duž južne obale Persijskog zaliva, piše rts.rs.
Bonus video:
