Znamo da se telo menja tokom vremena, ali nova istraživanja sugerišu da ove promene mogu biti dramatičnije nego što se ranije mislilo.
Nova studija Stanfordske medicine otkriva da obilje mnogih telesnih molekula i mikroorganizama raste ili opada u dva određena vremena - u dobi od 44 i 60 godina.
Istraživači su došli do ovog zaključka nakon što su procenili hiljade molekula — uključujući RNK, proteine i metabolite — i njihove mikrobiome, kolekciju bakterija, virusa i gljivica koje žive na i u nama, kod ljudi od 25 do 75 godina. Otkrili su da 81 odsto proučavanih molekula pokazuje nelinearne fluktuacije, što znači da su u određenim vremenima pretrpeli veće promene od drugih. Nalazi su objavljeni u sredu u časopisu Nature Aging.
„Mi se ne menjamo samo postepeno tokom vremena; postoje neke zaista dramatične promene. Ispostavilo se da je sredina 40-ih bilo vreme dramatičnih promena, kao i rane 60-e. I to je tačno bez obzira koju klasu molekula posmatrate“, rekao je Majkl Snajder, šef genetike i stariji autor studije.
Istraživači veruju da se ove dramatične promene ogledaju u značajnim transformacijama u telu. Oni su bili inspirisani da proučavaju efekte molekularnih i mikrobnih promena nakon što su primetili da rizik od razvoja stanja povezanih sa uzrastom, kao što su Alchajmerova bolest i kardiovaskularne bolesti, raste naglo, a ne stalno tokom vremena.
Za one u 40-im godinama, molekularne promene su uočene u brojnim molekulima povezanim sa alkoholom, kofeinom, metabolizmom lipida, kardiovaskularnim oboljenjima i kožom i mišićima. Za one u svojim 60-im, promene su se odnosile na metabolizam ugljenih hidrata i kofeina, regulaciju imuniteta, funkciju bubrega, kardiovaskularne bolesti i kožu i mišiće.
Među 108 učesnika studije, istraživači su identifikovali četiri ,,doba", što ukazuje na to da bubrezi, jetra, metabolizam i imuni sistem stare različitom brzinom kod različitih ljudi. Kada su istraživači tražili grupe molekula sa najvećim fluktuacijama u količini, otkrili su da se ove promene najčešće dešavaju u dva intervala: kada su ljudi stigli do sredine 40-ih i ranih 60-ih godina.
Istraživači su bili iznenađeni jer su u početku pretpostavili da menopauza ili perimenopauza pokreću ove promene i kod žena u srednjim 40-im godinama. Međutim, kada su ovu grupu podelili po polu, otkrili su da ove promene podjednako utiču na muškarce.
„Ovo sugeriše da dok menopauza ili perimenopauza mogu doprineti promenama koje se vide kod žena u srednjim 40-im godinama, verovatno postoje i drugi, značajniji faktori koji utiču na ove promene i kod muškaraca i kod žena. Identifikovanje i proučavanje ovih faktora treba da bude prioritet za buduća istraživanja“, objasnio je Ksiaotao Shen, bivši postdoktorski naučnik na Stanfordskoj medicini i prvi autor studije.
Kako Shen sugeriše, potrebno je više istraživanja da bi se istražila pokretačka snaga ovih iznenadnih promena, bilo da su rezultati proizvod ponašanja ili bioloških faktora. Šta god da je uzrok, istraživači preporučuju da obratite posebnu pažnju na svoje zdravlje u 40-im i 60-im godinama, možda povećate vežbanje i smanjite konzumaciju alkohola kako biste bolje živeli u skladu sa ovim biomolekularnim promenama. Kako Snajder tvrdi: „Verujem da bi trebalo da pokušamo da prilagodimo svoj način života dok smo još zdravi.
Bonus video: