U emisiji "Uranak" na televiziji K1, ugledni endokrinolog, prof. dr Miloš Žarković, podelio je važne informacije o poremećajima štitaste žlezde, ističući da su simptomi često nejasni, ali da je pravovremena dijagnoza ključna za pravilno lečenje.
Štitna žlezda, iako mala, ima ogroman uticaj na naše zdravlje. Poslednja istraživanja pokazuju alarmantan podatak da svaki deseti građanin Srbije pati od poremećaja rada ove važne žlezde. U emisiji "Uranak" na televiziji K1, endokrinolog prof. dr Miloš Žarković govorio je o važnosti prepoznavanja simptoma i pravovremenog lečenja ovih poremećaja.
"Imamo tri grupe bolesti: dve grupe poremećaja funkcije i poremećaj građe. Češći je poremećaj građe, ali problem je što je od svih čvorova, pet odsto maligno", objasnio je prof. dr Žarković. Dodao je da su simptomi hipertireoze, odnosno viška tiroidnih hormona, neželjeni gubitak težine, lupanje srca, psihički poremećaji, pad koncentracije, preznojavanje i drhtanje ruku. Sa druge strane, tešku hipotireozu karakteriše usporenost, promene raspoloženja i problemi sa pamćenjem.
Poremećaj funkcije štitaste žlezde
- Ako imate hipertireozu, odnosno višak tiroidnih hormona, to je jednostavno prepoznati. Simptomi su: neželjeni gubitak na težini, lupanje srca, psihički poremećaji, pad koncentracije, preznojavanje, drhtanje ruku. Važno je to prepoznati jer dugotrajna hipertireoza dovodi do srčanih poremećaja, ali može delovati i na ceo organizam. Dve stvari koje regulišu tiroidne hormone su funkcija mozga i metabolizam. Kada imate manjak tiroidnih hormona, to je dosta teško prepoznati. Tešku hipotireozu može prepoznati svako, jer su ljudi usporeni, govore dubokim glasom, podbuli su. Međutim, blagu hipotireozu, koja ne mora biti laboratorijski blaga, klinički je teško prepoznati. To su problemi sa pamćenjem, promene raspoloženja, tako da potpuno zdravi ljudi i ne misle da su bolesni. Ozbiljni problemi su sa plodnošću - rekao je on.
Profesor je istakao da se sve više mladih suočava sa problemima štitaste žlezde, što je rezultat promena u okolini, endokrinih remetitelja i gojaznosti. "Ključna stvar je normalan unos joda i adekvatan unos gvožđa, selena i vitamina D", naglasio je.
Kada je reč o terapiji, prof. dr Žarković ističe da je levotiroksin jedan od najvećih trijumfa medicine za ove bolesti. Ipak, naglašava da su ove bolesti hronične i zahtevaju redovno praćenje i lečenje.
Žene češće oboljevaju od muškaraca
- Žene imaju nekoliko puta više problema sa štitastom žlezdom, ali i drugim autoimunim bolestima nego muškarci. Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju XY. Međutim, kod žena je jedan X hromozom neaktivan, ali nije neaktivan uvek isto, već različito. Tako kod žena postoji jedan himerizam, što pospešuje autoimune odgovore. Drugo, tu su estrogeni, a treće, kod žena koje su rađale, postoji mikrohimerizam zbog prodora ćelija ploda u organizam majke. Najčešća autoimuna bolest kod ljudi je Hašimoto - rekao je on.
Fizičke aktivnosti mogu biti ograničene kod pacijenata sa hipertireozom ili hipotireozom, posebno dok se ne postigne normalno stanje.
U zaključku, prof. dr Žarković ističe važnost edukacije i prevencije, te podseća da je pravovremena dijagnoza ključna za uspešno lečenje bolesti štitaste žlezde.
