Najnovija analiza Britanske fondacije za srce otkriva da je korona virus zadao težak udarac ljudima po njihovo zdravlje, a situacija u Engleskoj je zabrinjavajuća. Postpandemijski period doveo je do dramatičnog porasta ranih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, dosegnuvši desetogodišnji maksimum. A o tome kakva je situacija u Srbiji u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorio je kardiolog, prof. dr Nebojša Tasić.
- Rezultati su temeljito obrađeni iz statističkog aspekta, što predstavlja ključnu važnost. U postkovidnom stanju, obuhvatajući i long kovid, suočavamo se s nedostatkom stručnih i adekvatnih pokazatelja morbiditeta i mortaliteta koji bi nam omogućili da objektivno informišemo javnost, jer smo suočeni sa stvarnom kompleksnošću situacije. Prebrodili smo vrhunac epidemije i sada prolazimo kroz fazu opadanja. Važno je napomenuti da ovo nije prva pandemija koronavirusa; pre više od sto godina se pojavio u obliku španske groznice - rekao je on i dodao:
- Virusi su oduvek bili prisutni, a trenutno smo suočeni s "tridemijom" koja obuhvata kombinaciju influence, virusa gripa, SARS-CoV-2, respiratornih virusa i čak pertusisa. Sada imamo kombinaciju infektivnih agenasa koji mogu uzrokovati ozbiljno oštećenje imunološkog sistema, s mogućnošću da vas pogađa jedan, oba ili sva tri, stvarajući kompleksnu sliku zdravstvenih izazova. Ovome se dodaju i problemi s kardiovaskularnim sistemom.
Ljudi i dalje umiru od korone
- Od početka epidemije, suočavamo se suštinski s dvema epidemijama koje su se prepliću. Podaci Britanske fondacije ukazuju na to da su epidemija kardiovaskularnih bolesti i epidemija COVID-19 na neki način povezane. Iako smo prošli vrhunac, drastični izazovi vezani za zdravlje i dalje postoje, a ljudi nastavljaju umirati od koronavirusa - rekao je on.
- Mortalitet od kovida se smanjuje, ali ljudi i dalje umiru od posledica virusa. Pojam postkovid i long kovida, pokazuje u nekom određenom periodu koliko je ozbiljna oštećenja naš krvni sistem pretrpeo - rekao je on.
Fokus savremene medicine je na prevenciji
- Poslednjih decenija postalo je veoma poznato da se infarkt i šlog manifestuju kao akutni događaji, gde pojedinac odjednom može doživeti infarkt, a neki će ga preživeti dok će drugi, nažalost, izgubiti život. Razvoj ateroskleroze, ključnog uzročnika ovih bolesti, direktno je povezan sa faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, nedostatak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana, stres i pušenje. Kombinacija ovih faktora čini novu bolest poznatu kao kardiovaskularni rizik. Svaki pojedinac nosi određeni kardiovaskularni rizik, koji se može izračunati uzimajući u obzir prisustvo navedenih faktora rizika - rekao je on i dodao:
- Ovaj kardiovaskularni rizik direktno utiče na verovatnoću dobijanja infarkta ili šloga. Medicinska zajednica danas snažno fokusira svoje napore na prevenciju ovih bolesti, imajući u vidu da se svaki drugi stanovnik Srbije i regiona suočava sa rizikom od umiranja od infarkta, šloga ili drugih kardiovaskularnih oboljenja, dok svaki peti gubi život zbog onkoloških bolesti. Još alarmantnije je saznanje da osamdeset posto oboljevanja i smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim bolestima može biti sprečeno. Ovaj podatak ističe važnost preventivnih mera i promocije zdravog načina života kako bismo smanjili broj obolelih i umrlih od ovih ozbiljnih zdravstvenih problema.
Važno je brinuti o sebi
- Ranije se smatralo da su moždani udar ili srčani udar bili karakteristični za starije osobe koje nisu vodile dovoljno računa o svom zdravlju. Međutim, sadašnja situacija s COVID-19 virusom pokazala je da i mladi ljudi mogu iskusiti ozbiljne posledice, dovodeći do poremećaja koji ih stavlja u stanje brige ili straha. Ovaj virus je izazvao promenu percepcije o rizicima povezanim sa zdravljem, podsećajući nas da je važno brinuti o sebi bez obzira na uzrast - rekao je doktor i dodao:
- Potrebno je promeniti pristup odlaska na preventivne kontrole. Umesto da se ide logikom da se poseti lekar samo kada postoji problem, treba usvojiti lični program očuvanja zdravlja. Savremena medicina naglašava važnost pregleda dok su ljudi još uvek zdravi, kako bi se identifikovale potencijalne slabosti i korigovale na vreme. Cilj je izbeći situaciju gde je potrebna intervencija lekara. Ova sugestija proizlazi iz zabrinutosti zbog sve češće prakse samostalnog lečenja putem interneta i samoinicijativnog uzimanja lekova. Apelujem na ljude da koriste razum, konsultuju se sa stručnjacima i redovno obavljaju preventivne preglede radi očuvanja sopstvenog zdravlja.
Lekovi kod mladih nisu prva linija rešenja
- Ogroman broj mladih čak i kada imaju kardiovaskularne probleme, ne moraju da imaju terapiju lekovima. Smatramo da lekovi nisu prvi izbor rešenja, već se trebaju koristiti samo kada su zaista neophodni. U programu prevencije ključ leži u promeni načina života i istraživanju potencijalnih uzroka problema. Razmatramo da li pritisak može biti rezultat drugih faktora poput stresa, slane ishrane ili pušenja. Svestni smo da povišen krvni pritisak proističe iz kompleksnog mešavine parametara, te se trudimo identifikovati njihov uticaj pre nego što pristupimo programu lečenja. Ovaj program ne podrazumeva odmah primenu lekova, već ih koristimo samo kad je to nužno za zaštitu organizma. Posebno smo posvećeni prevenciji među mladima, koji sve više prepoznaju važnost preventivnih pregleda - rekao je on.
Koliko dugo čovek može da živi sa nemarnim načinom života?
- Neprimeren način života, nebriga o svom zdravlja i ako postoje genetski faktori rizika, stvaranje aterosklerotskog plaka može dovesti do ozbiljnih posledica. Tokom jedne stresne situacije može da dođe do smrtnog ishoda. Apelujem na sve da redovno idu na preventivne preglede, jer to može značiti razliku između života i smrti - zaključio je dr Nebojša Tasić u emisijI "Uranak" na televiziji K1.
