Kada se govori o problemima sa krvnim pritiskom, najčešće je u fokusu hipertenzija, odnosno povišen pritisak, jer ugrožava zdravlje. Nizak krvni pritisak nećemo smatrati velikim rizikom, ali može biti neprijatan. O zdravstvenim rizicima niskog krvnog pritiska za RTS je govorio kardiolog prof. dr Nebojša Tasić sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, koji je objasnio da hipotenzija ili nizak krvni pritisak znači da je gornji ili sistolni pritisak ispod 90, a donji ili dijastolni ispod 60, a da je normalan pritisak 120/80.
Mnogo je ljudi, posebno žena, koje su rođene sa niskim krvnim pritiskom.
- Ako je krvni pritisak 110 sa 70, a povremeno pada, to je normalno, posebno u danima menstruacije, kada se gubi određena količina krvi - rekao je prof. dr Tasić, i dodao da nema razloga za brigu i da je pritisak ispod 90 sa 60 problem, ako osoba ima određene simptome. Dr Tasić otkriva koji se simptomi javljaju kod osoba sa niskim krvnim pritiskom.
- Tri najvažnija simptoma koja se javljaju su vrtoglavica, nesvestica, a ako je jako slaba, vrlo često, osoba ima takozvano suženje vidnog polja i blago zamagljen vid. Kako objašnjava, pored ovih postoje i drugi simptomi kao što su: otežano disanje, slabost, anemija, kada srce radi usporeno, a nizak krvni pritisak može biti i simptom smanjene funkcije štitne žlezde, anksioznosti, depresije.
Prema njegovim rečima, posle anamneze sledi razgovor sa pacijentom, pregled i biohemijski nalaz, a nakon dijagnoze se pristupa lečenju.
Profesor Tasić je govorio i o tome šta može izazvati pad krvnog pritiska:
- Tuširanje toplom vodom je apsolutno veliki rizik od pada krvnog pritiska usled znojenja, odnosno dehidracije - ističe dr Tasić. On ističe da je kod starijih osoba posebno opasan pad krvnog pritiska ispod određenih vrednosti, na primer, 60, 50 i da se u tim situacijama mora korigovati terapija.
– Hipertenzija kod starih ljudi je mnogo opasnija, oduzima najveći broj ljudskih života – dovodi do velikog broja moždanih udara, infarkta, tako da se hipotenzija generalno mnogo lakše rešava raznim vrstama intervencija nego što možemo hipertenzija - naglasio je prof. dr Nebojša Tasić.
Koliko nizak krvni pritisak može biti opasan
- Može biti opasno u uslovima velikih vrućina, toliko pada da čovek gubi svest, oseća se veoma loše, ne može da funkcioniše. U tom slučaju toj osobi odmah treba pomoći, da što pre zameni tečnost – objašnjava prof. dr Tasić. Dva glavna pogođena organa su mozak i srce. Takođe, ljudi sa niskim krvnim pritiskom mogu da dođu do krvnih ugrušaka u venama, a to može da dovede do plućne embolije, odnosno da krvni ugrušci dospeju u pluća. On naglašava da ljudi koji su uvek imali normalan pritisak, a iznenada imaju nizak pritisak, treba da provere šta je to izazvalo. Profesor Tasić je govorio i o tome kako se nizak krvni pritisak može podići na optimalne vrednosti na zdrav način:
– Najjednostavniji, najkvalitetniji i najbrži način, ako je moguće, je da se popije tanjir supe iz kesice”. Kardiolog je rekao da je i kafa veoma dobra za podizanje krvnog pritiska, ali ne više od dve šoljice dnevno. Kako dalje navodi, ne preporučuje gazirana pića za podizanje krvnog pritiska, jer ona zapravo ne podižu pritisak, već izazivaju gasove i druge probleme sa varenjem.
- Alkohol u malim količinama snižava krvni pritisak. Šta znači mala količina? Čaša, dva jaka pića, čaša crnog ili belog vina, jedno pivo... Veća količina alkohola, odnosno alkohola dovodi do dehidracije i to izaziva nizak krvni pritisak koji može biti fatalan, pa alkohol treba piju u minimalnim količinama – dodaje.
- Fizička aktivnost se uvek preporučuje osobama koje imaju nizak krvni pritisak i dok hodaju, dok hodaju, njih 99 odsto nema nikakvih tegoba - kaže kardiolog i dodaje da se može desiti da posle fizičke aktivnosti osetimo slabost, ali je kratkotrajan.
Profesor objašnjava da kod žena u menopauzi i predmenopauzi posle višegodišnjeg niskog krvnog pritiska naglo može da dođe do hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska, što može da dovede do srčanog udara.
Regulacija niskog krvnog pritiska i lekovi
Za regulaciju niskog krvnog pritiska retko se propisuju lekovi, koji se lako rešavaju ispijanjem tečnosti, ističe dr Tasić. Primer kada se propisuju lekovi je kod pada krvnog pritiska pri ustajanju, uglavnom kod starijih osoba i kod naglog pada pritiska.
- Kada dođe do povremenog pada pritiska, ne treba da se nervirate, jer se to može rešiti uz pomoć lekara. Kada je u pitanju ozbiljniji problem, idemo u dijagnostiku, vidimo šta je uzrok i nađemo rešenje – objasnio je prof. dr Nebojša Tasić.
