Mutacije koje dovode do aneuploidije su retke, a njihova svojstva koja podstiču tumore su uglavnom nepoznata na molekularnom nivou, objasnili su istraživači sa Nacionalnog instituta za rak u časopisu Science Advances, gde su objavili detalje obimne studije slučaja za koju kažu da nikada ranije nije primećena među ljudima. Shutterstock
Oni su objasnili slučaj neimenovane 36-godišnje žene iz Španije kojoj je dijagnostikovano čak 12 različitih vrsta tumora, od kojih se prvi pojavio kada je imala dve godine. Sa 15 godina je imala rak materice, a sa 20 je završila pod nožem zbog tumora pljuvačne žlezde. Samo godinu dana nakon te procedure dijagnostikovan joj je sarkom, rak koji se formira u vezivnom tkivu. Do svoje 36. godine obolela je od nekoliko drugih vrsta tumora, što je privuklo pažnju lekara, od kojih mnogi nikada nisu imali takav slučaj.
Tim stručnjaka Nacionalnog instituta za istraživanje raka došao je do njene medicinske dokumentacije, pa su odlučili da dobro pogledaju njene gene. Uzeli su joj krv i počeli da istražuju. Otkrili su veoma retku mutaciju u obe kopije gena MAD1L1 (koja još nije viđena kod ljudi) koja je učinila toliko sklonom formiranju tumora. Takve mutacije su pronašli i u njenoj porodici, ali samo na jednoj kopiji gena, a ne obe kao u njenom slučaju.
Naime, uloga pomenutog gena MAD1L1 je ključna u poravnanju hromozoma pre deobe ćelije. Takva mutacija u oba gena do sada je zabeležena samo kod životinja, a kod miševa je dovela do smrti embriona. Kod ove žene poremećaj je doveo do disfunkcije deobe ćelija, što je rezultiralo ćelijama sa različitim brojem hromozoma. Istraživači su primetili abnormalni broj hromozoma u 30 do 40 procenata njenih krvnih zrnaca. Iako još ne razumeju kako je to tačno uticalo na pojavu velikog broja različitih tumora, znaju da oko 90 odsto tumora sadrži ćelije sa premalo ili previše hromozoma. Inače, normalna ljudska ćelija ima 46 hromozoma koji čine 23 para hromozoma.
Proučili su život ove žene od rođenja
Kažu da tokom života nije imala psihičkih problema i da je s obzirom na okolnosti živela nekako normalno. Rođena je sa malom porođajnom težinom i tokom života je zaostajala za drugim ljudima u rastu. - Težina pri rođenju bila je 2510 g, a dužina 48 cm. Zaostajanje u razvoju i blago psihomotorno zaostajanje bilo je vidljivo tokom prvih meseci života. Sa 2 godine imala je III embrionalni rabdomiosarkom levog ušnog kanala, koji je lečen hemoterapijom i radioterapijom. Poremećaj njene krive rasta protumačen je kao posledica radioterapijskog tretmana i indikovana je terapija hormonom rasta... U periodu od 2006. do 2010. godine uklonjeno je nekoliko displastičnih nevusa, lipoma dojke i pilomatriks. Već 2012. godine imala je polipektomiju jednog adenoma debelog creva sa intramukoznim adenokarcinomom, a 2 godine kasnije joj je reseciran adenokarcinom rektuma. U kontrolnoj kolonoskopiji 2014. godine uklonjen je još jedan tubularni adenom – objasnili su oni.
Pre pet godina, 2017. godine, imala je samo 44 kilograma i bila je visoka 146 centimetara. - Imala je bitemporalno sužene, duboko usađene oči, hipoplaziju srednjeg dela lica, mikrognatiju, nisko postavljene i pozadi rotirane uši... Veoma su bile uočljive hiperpigmentirane lezije promenljivog tonusa - navodi se u izveštaju. Istraživači još uvek ne razumeju kako je uspela da preživi embrionalnu fazu.
- Još uvek ne razumemo kako je mogla da se razvije tokom embrionalne faze, niti kako je mogla da prevaziđe sve ove patologije - rekao je molekularni biolog Markos Malumbres, koautor studije i šef grupe za deobu ćelija i rak u Španiji. Studija je otkrila da osobe sa aneuploidijom, poput ove žene uključene u studiju, imaju pojačan imuni odgovor koji bi mogao da pruži nove mogućnosti za kliničko lečenje takvih pacijenata - objasnio je on.
