Podmukla BOLEST koja godinama tinja u telu: Ovih PET simptoma ukazuju na RAK KRVI

K.Ć. Vesti 25.07.2022 18:30 0

Rak krvi, odnosno hronična limfocitna leukemija, prepoznaje se po sledećim simptomima

bol u vratu

Shutterstock

Leukemija je prošle godine dijagnostikovana kod nešto više od hiljadu pacijenata, a jedan od najčešćih oblika raka krvi je hronična limfocitna leukemija. Češće pogađa muškarce i ljude starije od 50 godina, a zbog "običnih" simptoma neko može da je ima godinama ili čak decenijama a da to i ne zna. Jedna vrednost tokom analize krvne slike ukazaće na veliki problem.

"Neka vrednost kada treba obratiti pažnju da ti ukupni limfociti budu preko 5.000. Znači, ne leukociti nego limfociti, odnosno ako su ukupni leukociti preko 15.000, to je neki signal kada treba odreagovati", napominje dr Katarina Marković, specijalista interne medicine KBC "Zvezdara", a prenosi Mondo.

Simptomi leukemije su:

  • Gubitak telesne težine
  • Pojačano noćno znojenje
  • Povišena temperatura.
  • Uvećane limfne žlezde
  • Osećaj napetosti s leve strane

"Uvećane limfne žlezde, to naši pacijenti kažu pojavile su mi se kvrge na vratu, u preponama, u pazusima. To su tipična mesta. I ono što često osećaju je osećaj punoće pod levim rebarnim lukom, što je u stvari posledica uvećane slezine. Pored toga, ono što pacijente često dovodi kod doktora su česte infekcije. Pacijenti koji malo-malo, pa imaju upalu pluća ili već neke slične infekcije", dodaje doktorka Marković.

Ne zahtevaju svi pacijenti sa sporonapredujućom leukemijom lečenje. Trećina pacijenata mora odmah da se leči, trećina će ići na redovne kontrole gde će biti utvrđeno da li im je lečenje potrebno, a trećina pacijenata nikada neće biti kandidati za terapiju, naglašava dr Darko Antić, direktor Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije. Postoji više vrsta lečenja, citostatici, imunoterapija, a pacijenti mogu da budu uključeni i u kliničke studije. 

Postoji i udruženje za podršku pacijentima, kako bi znali da nisu sami. Udruženje "Lipa" omogućava razgovore sa psihoterapeutom jer, kako kažu, većina ustanova nema onkološkog psihijatra. 

"Mislim da bi lekar možda trebalo da inicira, ili da sistem postavi tako da pacijent sa težom dijagnozom treba da obavi jedan razgovor sa psihologom. Prosto da bi moglo da se isprati njegovo mentalno zdravlje. Brojni pacijenti se u trenutku suoče dobro sa dijagnozom koju su dobili, ali se neki probemi javljaju kasnije u toku lečenja kada prosto osete samu težinu lečenja i tih terapija", objašnjava Aleksandra Mladenović iz Udruženja "Lipa".

Ko je pod terapijom, važno je da se konsultuje o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kažu stručnjaci. I svakako, voditi računa o svom imunitetu, koji je zbog bolesti već narušen.

BONUS VIDEO

 

 

Komentari (0)
Loading