Ova biljka je u narodu poznata kao kopriva, pasja, žara, žegavica, pitoma kupina.
Poznata je i raste u skoro pa svim delovima sveta a najčešće je nalazimo na zapuštenim terenima. Prepoznatljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara). Cveta od juna do septembraLekoviti su svi njeni delovi, lišće, cvet, stabljika, koren i seme.
Bogata je mineralima, a posebno kalcijumom, gvožđem, magnezijumom,flavonidima i biljnim sterolima. Tu je i vitamin D, koji je u biljkama prava retkost, vitamin K, vitamini C i A.
Danas mnogi koprivu doživljavaju kao korov a da nisu ni svesni za šta je sve dobra i koliko je zapravo ona fantastičan lek.
unsplash.com
Kada je dotaknete, ona pecka jer sadrži mnoštvo hemikalija koje se nalaze u dlačicama lista. One izazivaju iritaciju, peckanje, svrab i specifično crvenilo poznato kao „koprivnjača“. Te hemikalije su serotonin, histamin (inače zaslužan za burne alergijske reakcije na koži) i acetiholin. Svi deluju kao neurotransmiteri.
Studije su pokazale da ona ima antioksidantna, antimikrološka svojstva, da deluje kao blagi analgetik protiv bolova, kao i da je korisna protiv čireva. U narodu je itekako poznata kao biljka kojim se leči pad imuniteta, anemija ali i kao narodni lek za opadanje kose . Veruje se da je veoma dobra i protiv mestrualnih bolova.
Napravite prirodan lek koji prečišćava krv i rešava većinu bolesti.
Sastojci:
Jedan kg lišća koprive,
dva limuna,
dve jabuke,
pola kilograma meda ili žutog organskog nerafinisanog šećera,
želatin, najbolje pektin.
Priprema:
Pomešajte koprivu i jabuke. Sastojke zajedno sa dva limuna ubacite u blender i miksujte dok ne dobijete meku smesu. Dodajte med i želatin, a dok je mešavina još topla, prespite je u tople i sterilne tegle.
Svakog dana jedite dve kašike pre obroka.
BONUS VIDEO
