Sve češće se govori da su ekonomski razlozi opravdavanja promene vremena iluzorni. S druge strane, kada je u pitanju zdravlje, uticaj je siguran i negativan. Stručnjaci kažu da je posebno štetno prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena.
Prof. Helena Martinovič iz Laboratorije za spavanje Klinike za interne i profesionalne bolesti, hipertenziju i onkologiju Univerzitetske nastavne bolnice u Vroclavu naglašava da je prosečnoj osobi potrebno najmanje tri dana da se navikne na prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena. Nakon promene vremena, postoje brojni zdravstveni problemi, „zato Američka akademija za medicinu spavanja u svom stavu iz 2020. preporučuje ukidanje sezonskih promena vremena u korist fiksnog, tokom cele godine“.
Pravi uticaj na zdravlje
Objašnjavajući zašto nam je potrebno oko tri dana da se naviknemo na promenu vremena, prof. Martinovič podseća da je poremećen cirkadijalni ritam, koji se reguliše različitim mehanizmima, uključujući hormonske i metaboličke.
- Poremećaj cirkadijalnog ritma i sat vremena manje spavanja mogu izazvati poremećaj koncentracije, pospanost, umor. Osobe sa kardiovaskularnim problemima moraju biti posebno oprezne u takvoj situaciji, jer nedostatak sna povećava rizik od srčanog udara. To se ogleda u statistici: ponedeljkom, posle promene vremena, primećujemo više srčanih udara nego drugim danima u nedelji - kaže specijalista. - Nedavna istraživanja pokazuju i porast saobraćajnih nezgoda, posebno na motorima, u sedam dana nakon promene sata. Takođe vidimo porast broja moždanih udara, srčanih aritmija, posebno atrijalne fibrilacije i prijema u bolnicu - dodala je ona.
Načini promene vremena
Stručnjak objašnjava kako da podržite svoje telo. Prema njenim rečima, vredi proširiti promenu cirkadijalnog ritma na nekoliko dana (najmanje tri). Možete i na odmor, bar za početak nedelje. Prof. Martinovič predlaže da se u ovom periodu ne donose važne odluke. Promena vremena i nedostatak sna utiču na funkciju frontalnih režnja.
Pospana regeneracija
Prof. Martinovič dodaje da se celo telo regeneriše tokom sna.
- Posebno je važna prva polovina noći tokom koje spavamo dubokim, sporotalasnim snom, tokom kojeg se odvija obnova ćelija. Otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak pada, mišići se opuštaju. Tokom REM faze, koja je dominantna ujutru, naš mozak je visoko aktivan, pojavljuju se snovi, konsoliduju se tragovi pamćenja i obrađuju se emocije - dodaje ona.
Potreba za snom varira, zavisno od genetike i starosti. Prosečna odrasla osoba treba da spava 7-8 sati. Poznato je, međutim, da neki ljudi spavaju samo 4-5 sati. dnevno, a drugi se osećaju osveženo tek posle 9 sati.
Perica
28.03.2022 20:47I mi smo se povukli za tom evropskom budalaštinom i nikako da se iščupamo od tog zla, a naša država ćuti?!