Svaka deseta osoba u Srbiji boluje od visokog krvnog pritiska. Većinu čine muškarci, ali se povećava broj žena sa ovim obolenjem. Što je još gore: spušta se starosna granica, pa više nije retkost žena u ranim četrdesetim koja je na terapiji zbog kardiovaskularnih bolesti.
Ako već u ranim četrdesetim godinama imate visok pritisak imate povećani rizik od razvoja bolesti srca i prerane smrtnosti – navodi se u rezultatima najnovijeg istraživanja, nedavno objavljenim u "New York Timesu". Iako su i ranije studije potvrđivale da se i žene nalaze u rizičnoj grupi, najnoviji podaci naglašavaju kako je hipertenzija „gora za ženska nego za muška srca“.
Trenutne smernice Američkog udruženja za srce navode da se, kod inače zdravih ljudi sa visokim krvnim pritiskom do 130/80 mm Hg, situacija može držati pod kontrolom, najpre promenom nezdravih životnih navika.
Za više vrednosti pritiska, od 130/80 do 139/89 mm Hg, preporučuje se primena antihipertenzivnih lekova, ali samo za osobe sa pridruženim drugim faktorima rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Kod vrijednosti od 140/90 mm Hg ili više, lekovi se primjenjuju u svakom slučaju. Međutim, iako bi trebalo, ove smernice ne prave razliku između žena i muškaraca. Pitanje je, navode stručnjaci, da li bi zdravu ženu sa očitanim vrednostima krvnog pritiska od 130/80 mm Hg trebalo lečiti antihipertenzivnim lekovima?
Usaglašenog odgovora na to pitanje još nema, uz zaključak da je za to potrebno više ciljanih istraživanja o srčanim bolestima kod žena.
