U zadnjoj deceniji letnje temperature su osetno porasle, zbog čega je u Evropi zabeležen i porast smrtnosti povezan s velikim vrućinama - a procenjuje se da će zdravstveni rizici uzrokovani valovima vrućine još rasti.
- Oko 60 odsto našeg tela je voda koju pomalo gubimo znojenjem, čak i disanjem, a ako je ne nadoknadimo, nastupa dehidratacija - objasnio je dr. David Dela-Giustina, profesor sa Jejla.
Uz žeđ su, kaže on, najuočljiviji simptomi suva usta, mučnina, vrtoglavica i glavobolja, a kod nedostatka tečnosti mokraća menja boju i postaje tamnija.
Kako brzo to tako brzo dehidriramo?
Najizloženiji dehidraciji su oni koji se bave raznim aktivnostima na otvorenom, a prema Dela-Giustini, oni mogu dehidrirati za 30 minuta.
- U sat do dva čovek može izgubiti litru do dve vode, a za dehidraciju je dovoljno i manje, pa ona može nastupiti već nakon 30 minuta - kaže Dla-Giustini i napominje da su riziku najizloženija mala deca, ali i stariji ljudi kojima se telo teže hladi i koji često piju i razne lekove.
Kako se zaštititi
- Nemojte izlaziti napolje po velikim vrućinama i pijte dosta vode, svakih sat vremena - kaže Dela-Giustina.
Po njemu se potrebe za tečošću razlikuje od osobe do osobe, ali napominje da je univerzalni signal boja mokraće.
- Kad osetimo žeđ, već smo izgubili od jedan do dva odsto telesne tečnosti - rekao je lekar za "Huff Post".
Ako primetite neki od znakova dehidracije; tamniju mokraću, mučninu ili vrtoglavicu; on savetuje da se premestite negde gde je veći protok vazduha, a vrlo je važno i da odmah popijete malo tečnosti, nakon čega je pijete svakih 15 minuta.
Inače, u takvim situacijama obična voda nije najbolji izbor jer je zbog gubitka elektrolita potrebno nadoknaditi šećer i natrij.
- Ako se rehidrirate isključivo vodom i ne nadoknađujete elektrolite, zapravo sebi ne pomažete - kaže lekar i objašnjava da su za dehidraciju najbolji izbor energetski napitci - ili pola kašike soli i šest kašika šećera u litri vode.
