Zbog načina života, manje stresa, bolje ishrane koja u sebi sadrži puno ribe i puno pirinča japanci su vitki i dugovečni narod. Evropljani ne mogu ni da im priđu.
Knjiga "Japanke se ne debljaju i ne stare" otkriva tajne japanske dugovečnosti, gde autor opisuje kuhinju svoje majke, a mi imamo priliku da procenimo vekovni sistem ishrane, koji omogućava da dugo očuvate vitalnost.
Dakle, u kuhinji bilo koje japanske domaćice uvek postoje:
- Riba
- Morske alge i drugi proizvodi morske vegetacije
- Povrće
- Proizvodi od soje
- Pirinač
- Voće
- Zeleni čaj
U Japanu se uvek jede sveže pripremljena hrana. Tradicionalna hrana je pržena riba, šolja pirinča, kuvano povrće, miso supa, voće za desert i zeleni čaj.
Japanci troše skoro 10 odsto ukupne svetske proizvodnje ribe, iako čine oko 2 odsto svetske populacije. Dakle, postoji dnevna doza Omega-3 u njihovoj ishrani, što objašnjava njihovu dugovečnost. Pored toga, ishrana uključuje 5 puta više zelenog povrća nego što obično konzumiramo.
Glavni naglasak japanske kuhinje je na sezonskim proizvodima i svežini. Proizvodi su naznačeni ne na dan pakovanja, već na vreme. Dakle, domaćica bira najsvežije proizvode.
Japanci jedu u malim porcijama, raznolikog sastava jela, od detinjstva se navikavajući da jedu polako, uživajući u svakom zalogaju. Posuđe sa hranom je tri puta manje od onih koje mi koristimo.
Glavni kriterijumi u kuvanju
- nikada ne stavljaju umake u velike činije,
- nikada ne pune tajir do kraja, uvek ostavljaju slobodan prostor
- svaka vrsta proizvoda se služi u posebnoj posudi
- što je posuđe manje, to bolje
- naglasite prirodnu lepotu proizvoda
- hranu treba samo malo ukrasiti
- svežina proizvoda je najvažnija
- Japanska kuhinja se lako i brzo priprema.
Japanke većinu jela kuvaju na šporetu, gde, pored tradicionalnih metoda, koriste i poseban tiganj, koji je u obliku polulopte. Japanke koriste samo visokokvalitetna biljna ulja i čorbe napravljene od sezonskog povrća i bilja. Japanska hrana ne samo da lako i brzo zasićuje, već pruža i istinski estetski užitak.
Japanci ne jedu hleb, menjaju ga pirinčem. Ovo je fundamentalna razlika u tradiciji ishrane naroda Istoka i Zapada.
U Japanu je doručak sve
Doručak sadrži nekoliko raznovrsnih i zdravih jela i više liči na naš ručak. Prosudite sami.
Sastoji se od zelenog čaja; pirinač na pari; miso supa sa zelenim lukom i sojinim tofuom (Miso se pravi fermentacijom soje, pirinča, ječma, pšenice ili njihove mešavine pomoću posebne vrste kalupa). Doručak takođe uključuje listove nori, omlet od jaja ili ribu. Uprkos činjenici da su porcije veoma male, one pokrivaju dnevnu potrebu osobe za mineralima i vitaminima.
Japanci ne jedu često slatkiše i deserte uvek konuzumiraju u malim količinama. Postoji posebna vrsta deserta, Vagaši, koji se služi uz zeleni čaj. Sadrži pirinčano brašno, testo od slatkog pasulja, orahe, biljni želatin agar-agar, razno sušeno voće.
Za ukus se dodaju cvetni nektar i zeleni čaj.
Postoji oko 25 vrsta Vagašija koje predstavljaju godišnja doba.
Fizička aktivnost, vežbanje i sport sastavni su deo života prosečnog Japanca, koji se trudi da češće hoda, vozi bicikl, penje se uz stepenice i što manje se vozi automobilima.
Pre oko 40 godina, japanski istraživač Ioshiro Hatano razvio je program pod nazivom „10 hiljada koraka“ i koji je u praksi potvrdio da:
