Šta uzrokuje visoku klostridiju?
Može se razviti kada ljudi jedu meso, posebno junetinu, koja sadrži klostridiju. Klostridije se razvijaju iz spora, koje mogu preživeti toplotu kuvanja. Ako se hrana koja sadrži spore ne pojede ubrzo nakon što je kuvana, spore se razvijaju u aktivne bakterije klostridije, koje se potom umnožavaju u hrani. Ikao se klostridija uspešno leči, kod ljudi koji nemaju pridružene bolesti i oslabljen imunitet, kobna je za one čiji je imuni sistem ozbiljno narušen.
Upravo zato se i dešava da klostridija pre druge bolesti, zbog koje je pacijent hospitalizovan ugrozi njegov život.
Koji su simptomi?
Simptomi podsećaju na simptome trovanja ili stomačni virus. Može se javiti vodenasta dijareja čak 10 do 15 puta dnevno. Grčevi i bol u stomaku su standardna pojava, a obratite pažnju ako su intezivni. Pored ovih simptoma mogu se javiti i brzi otkucaji srca, dehidracija, groznica i mučnina. Imuni sistem reaguje pa se javlja povećan broj belih krvnih zrnaca, a može se dogoditi i insuficijencija bubrega.Da bi se klostridija dijagnostifikovala vrše se najčešće laboratorijske analize stolice i krvi, ali je ponekad neophodan i kolonoskopski pregled.
Kako se zaštititi?
Loša higijena je glavni krivac za razvoj klostridije. Zbog čega je poznata i kao bolest "prljavih ruku" . Yato je apsolutno neophodno stalno sprovoditi dezinfekciju nad pacijentima koji su pod terpaijom antibioticima.
Rizik je povećan i kod osoba koje antibiotike koriste u dužem vremenskom periodu, ali i kod onih koji uyimaju više različitih antibiotika istovremeno. Sterenjem se opasnost povećava. Pod najvećim rizikom su osobe starije od 65 godina, a uzimajući u obzir da je ovo starosna grupa koja se češće hospitalizuje u epidemiji Korone, oprez i strah su sasvim opravdani.
Posebno treba naglasiti i da se češće javlja kod ljudi nakon operacije na gastrointestinalnom traktu, kao i kod onih koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu.
Bolnička infekcija
Razlog je velika primena antibiotika u bolnicama, kako u terapijske, tako i u preventivne svrhe. Kako kod ovih osoba slabi imunitet, veoma je lako zaraziti pacijenta samo dodirom i rukovanjem. Preko 10 odsto pacijenata nakon samo 2 nedelje zaradi klostridiju u bolnici, a polovina koji su u bolnici duže od mesec dana je zaraženo njome. To zaista nisu dobri podaci.
Uprkos tome, klostridiju ne treba vezivati samo za bolničke uslove. Naravno da je moguće da se javi i u kućnoj varijanti. Međutim, potpuno je jasno da su bolnički pacijenti u daleko većoj opasnosti, samim tim što je njihova primorna bolest dovela do toga da budu u bolnici.
Klostridija, problem u svetu i kod nas
Infektolog i klinički farmakolog iz Instituta za infektivne i tropske bolesti KCS, Miomir Pelemiš izjavio je jednom prilikom daje je klostridija u poslednjih deset godina promenila ćud, mutirala i postala patogenija, pa je došlo do većeg oboljevanja u celom svetu pa i kod nas.
Pelemiš je naglasio da ako se bolest pojavi, bolesnika mora da bude izolovan, a osoblje koje ga neguje mora se da poštuje higijenske propise.
- To podrazumeva stalno pranje ruku i to pranje toplom vodom i sapunom, jer se klostridijum najbolje tako uništava, a ne alkoholom. Prostorije dezinfikovati hlorom, jer je poznato da se tako najefikasnije uništava- naveo je on.
Za klostridiju postoji adekvatna terapija
Kao i za druge bakterije, postoje lekovi kojima se klostridija ubija. Trebalo bi znati da ona nije jedini uzrok smrti pacijenata u bolnicama. Najveći problem je što kod pacijenata dolazi do poremećaja metabolizma. Ako je organizam oslabljen primarnom bolešču, kada dođe do infekcije, promene metabolizma i pratećih simptoma, ishod može biti tragičan.
Jedini način da se zaštitimo je da pratimo hijenske propise. Ovo važi prevashodno za osoblje u bolnicama, ali svakako bi trebalo uputiti pacijente pre odlaska u bolnicu i savetovati ih da vode računa o higijeni ruku.
