Samo 30 minuta bilo kakvog oblika kretanja, čak i spor hod, smanjuje rizik od drugog srčanog udara.
Ako ste imali srčani udar, briga zbog njegovog ponovnog javljanja može biti velika. Međutim, prema novoj studiji, zamena 30 minuta sedenja sa 30 minuta bilo kog nivoa fizičke aktivnosti, čak i sporim hodom, smanjuje rizik od drugog srčanog udara za 50 procenata.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
„Naši nalazi ističu da je sedelačko ponašanje toksično, štetno ponašanje koje može uticati na oporavak i buduće zdravstvene rizike nakon srčanog događaja“, rekao je za Everyday Health glavni autor Kit Dijaz, doktor nauka, fiziolog vežbanja i vanredni profesor bihejvioralne medicine na Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
Bolje je učiniti bilo šta nego ništa, dodao je dr Dijaz. „Ovo je posebno važno za ljude koji se oporavljaju od srčanog događaja i kojima umerena ili intenzivna aktivnost može biti teška ili zastrašujuća.“
Shutterstock
Dijaz i njegov tim pratili su više od 600 ljudi uzrasta od 21 do 96 godina koji su lečeni od srčanog udara ili bolova u grudima na urgentnom odeljenju jedne bolnice u Njujorku. Učesnici su nosili uređaj poput pametnog sata u proseku 30 uzastopnih dana nakon izlaska iz bolnice kako bi se izmerilo vreme koje su provodili sedeći ili bili neaktivni.
Ovako su izgledale dnevne navike svake grupe:
- Najaktivnija grupa – 25 minuta umerene do intenzivne aktivnosti; oko 2,5 sata lagane aktivnosti; 12 sati sedenja; 8,5 sati sna.
- Umereno aktivna grupa – 11 minuta umerene do intenzivne aktivnosti; skoro dva sata lagane aktivnosti; 13,5 sati sedenja; osam sati sna.
- Najmanje aktivna grupa – tri minuta umerene do intenzivne aktivnosti; manje od 1,5 sati lagane aktivnosti; 15,5 sati sedenja; manje od sedam sati sna.
Istraživači su godinu dana pratili dodatne srčane događaje i smrtne slučajeve, analizirali podatke u skladu sa tim koliko su se ljudi kretali, sedeli i spavali, i zaključili:
Najmanje aktivne osobe imale su više nego dvostruko veći rizik od ponovnog srčanog problema ili smrti u roku od godinu dana u poređenju sa najaktivnijima.
Shutterstock
Zamena 30 minuta sedenja dnevno umerenom do intenzivnom aktivnošću (poput brzog hoda ili vožnje bicikla) smanjila je rizik za 61 odsto.
Zamena 30 minuta sedenja dnevno laganom aktivnošću (poput sporog hoda ili kućnih poslova) smanjila je rizik za 50 odsto.
Zamena sedenja snom smanjila je rizik za 14 odsto.
Iako može delovati nelogično, studija je pokazala da je fizička aktivnost nakon srčanog udara povezana sa boljim ishodima.
„Pre pedeset godina, pacijenti sa koronarnim problemima su bili primorani na strogi ležaj šest nedelja nakon srčanog udara, a više od 20 procenata je umiralo u roku od godinu dana“, rekla je Elenor Levin, dr med., kardiolog i klinički profesor medicine u ,,Stanford Health Care" u Kaliforniji, koja nije učestvovala u studiji. „Danas se ta stopa smanjila na oko pet procenata zahvaljujući savremenim terapijama i ranoj mobilizaciji.“
Shutterstock
Rana mobilizacija znači kretanje što je pre moguće nakon srčanog udara, idealno u roku od nekoliko dana od hospitalizacije, dodala je dr Levin.
Ovi nalazi podržavaju prethodne studije koje su takođe pokazale da manje sedenja i više kretanja poboljšava sve vrste zdravstvenih ishoda, rekao je dr Karl Lavi Jr., kardiolog i profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kvinzland – Ochsner Health u Nju Orleansu, koji takođe nije bio uključen u ovu studiju.
Ovi rezultati pokazuju da to važi i za ljude koji su nedavno pretrpeli srčani udar, naglasio je dr Lavi.
Zašto su kretanje i san važni?
Zašto je fizička aktivnost toliko korisna nakon srčanog udara?
„Verujemo da redovno kretanje pomaže aktiviranju mišića kako bi služili kao bolji regulatori šećera u krvi i holesterola, što je dobro za zdravlje srca“, objasnio je dr Dijaz.
S druge strane, sedenje izaziva savijanje i sužavanje krvnih sudova u nogama. To na kraju menja protok krvi i može dovesti do povišenog krvnog pritiska, dodao je.
„Smatramo da redovno kretanje može pomoći u sprečavanju porasta krvnog pritiska tako što redovno obnavlja protok krvi u nogama, a to takođe može imati koristi za zdravlje srca.“
Shutterstock
Iako vežbanje i dalje donosi najbolje zdravstvene rezultate, san je takođe važan – naročito za ljude koji možda nemaju vremena, mogućnosti ili želje za fizičkom aktivnošću, rekao je dr Diaz.
„Naše otkriće da zamena 30 minuta sedenja snom može smanjiti rizik za 14 odsto je ohrabrujuće. Čak i dodatnih pola sata sna, umesto da to vreme provedete sedeći na telefonu ili gledajući još jednu epizodu na televiziji, može pomoći oporavku i smanjiti rizik. To je mali, ostvariv korak koji i dalje može napraviti značajnu razliku za zdravlje“, naglasio je dr Dijaz.
Za razliku od sedenja, san podstiče zdrave, obnavljajuće procese koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska, smanjenju upale i podržavaju rad srca, dodao je Dijaz.
„Sedenje satima čini suprotno. Podiže krvni pritisak, može izazvati hroničnu upalu i doprinosi lošem zdravlju srca.“
Kardiološka rehabilitacija i petominutne pauze za hodanje mogu napraviti veliku razliku
Dr Levin je preporučila kardiološku rehabilitaciju – medicinski nadgledan program koji može pomoći u poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja kod osoba koje su imale srčani udar, druge oblike srčanih bolesti ili operacije na srcu. Iako je dokazano da kardiološka rehabilitacija smanjuje rizik od budućih srčanih udara, često se nedovoljno koristi, dodala je.
„Nedavne studije su pokazale da učešće u kardiološkoj rehabilitaciji smanjuje smrtnost za 47 odsto, ali manje od jednog od četiri pacijenta sa koronarnim bolestima započinje i završi kardijalnu rehabilitaciju“, rekla je dr Levin.
Shutterstock
Dr Dijaz je predložio petominutne pauze za hodanje u tempu koji vama odgovara na svakih pola sata do sat vremena.
„U našem laboratoriji otkrili smo da se štetni efekti sedenja na nivo šećera u krvi i krvni pritisak u velikoj meri smanjuju laganom šetnjom od pet minuta na svakih pola sata. Iako smo takođe otkrili da šetnja na svakih sat vremena smanjuje neke negativne efekte sedenja, lagana šetnja svakih pola sata imala je najveći efekat.“
Bonus video:
