Nikako da se naspavate? Manjak energije može biti povezan sa ovim lekovima i stanjima, uopšte nisu bezazleni

Biti umoran nakon napornog dana je normalno, ali hronični umor koji traje nekoliko nedelja ili meseci može narušiti kvalitet života i dovesti do pojave sindroma hroničnog umora. Hronični umor takođe može biti simptom ozbiljne bolesti, a da bismo ga lečili, potrebno je promeniti životne navike.

Pospanost i iscrpljenost su normalne na kraju napornog dana, ali kada se javi hronični umor koji ne prolazi nedeljama, stvari postaju ozbiljnije. Sindrom hroničnog umora karakteriše stalan osećaj malaksalosti koji ne nestaje ni nakon spavanja ili dužeg odmora. Hronični umor može biti i posledica ozbiljnih medicinskih stanja, a često je praćen narušenim mentalnim zdravljem.

Šta je to sindrom hroničnog umora?

Dok je umor sam po sebi česta pojava, ako se na vreme ne pozabavimo njime, može prerasti u sindrom hroničnog umora, prenosi Mayo Clinic. Sindrom hroničnog umora podrazumeva dugotrajnu i tešku malaksalost i iscrpljenost koja nije izazvana konkretnom bolešću. Obično se pogoršava fizičkom i mentalnom aktivnošću, a ne nestaje nakon sna kao što bi nestao običan umor.

Shutterstock

Najveći problem nelečenog sindroma hroničnog umora su posledice koje ostavlja na mentalno zdravlje, jer osoba zbog nemogućnosti normalnog funkcionisanja postaje frustrirana i povlači se u sebe. Sindrom hroničnog umora može biti teško prepoznati jer je hronični umor često i simptom drugih bolesti i stanja, a kako ne postoji univerzalni lek, rešavanje ovog problema može biti pravi izazov.

Koji su simptomi hroničnog umora?

I dok hronični umor može biti izazvan brojnim bolestima i stanjima, postoji nekoliko uobičajenih simptoma koji karakterišu sindrom hroničnog umora. Simptomi se mogu razlikovati od osobe do osobe, ali i iz dana u dan. Najčešće se javljaju:

• Iscrpljenost
   
• Pospanost
   
• Problemi sa pamćenjem
   
• Problemi sa koncentracijom
   
• Glavobolja
   
• Bolno grlo
   
• Otekli limfni čvorovi u predelu vrata i pazuha
   
• Neobjašnjiv bol u zglobovima
   
• Vrtoglavica
   
• Nemiran san
   
• Ekstremna iscrpljenost nakon fizičke aktivnosti

Mnogi od navedenih simptoma mogu ukazivati i na druge bolesti i poremećaje, pa je važno obratiti se lekaru ukoliko neki od simptoma ne prolazi ni nakon nekoliko nedelja.

Šta uzrokuje sindrom hroničnog umora?

Sam uzrok sindroma hroničnog umora nije u potpunosti poznat, a naučnici pretpostavljaju da se neki ljudi rađaju sa predispozicijom za razvoj ovog sindroma. Postoji nekoliko faktora koji ga mogu pokrenuti, a to su:

• Virusne infekcije – Mnogi ljudi koji se zaraze različitim virusima razviju sindrom hroničnog umora, pa se sumnja da su upravo virusi okidači simptoma. Postoji sumnja da su u pitanju Epstein-Barr virus ili herpes virus tip 6, ali još uvek nema konačnih naučnih dokaza o njihovoj povezanosti sa sindromom.
   
• Problemi sa imunološkim sistemom – Pokazalo se da osobe koje pate od sindroma hroničnog umora često imaju i oslabljen imunitet, ali nije dokazano da je sam oslabljeni imuni sistem uzrok sindroma.
   
• Hormonski disbalans – Osobe sa sindromom hroničnog umora često imaju premalu ili prekomernu količinu određenih hormona u krvi. Radi se o hormonima koje proizvode hipofiza, hipotalamus i nadbubrežna žlezda.
   
• Fizička ili mentalna trauma – Veliki broj obolelih navodi da su pre pojave simptoma prošli kroz neku tešku fizičku ili psihičku traumu.

Uzroci mogu biti i svakodnevne navike, kao i druge bolesti

Način života koji vodimo ima veliki uticaj na naše zdravlje, pa samim tim i na nivo energije. Pre nego što se zaključi da neko pati od sindroma hroničnog umora, važno je isključiti druge moguće uzroke koji bi mogli izazvati slične simptome.

Loše životne navike koje mogu izazvati hronični umor uključuju:

• Česta konzumacija alkohola
   
• Fizička neaktivnost
   
• Nedostatak sna
   
• Prekomerna konzumacija kofeina
   
• Nezdrava ishrana

Pored navika, na nivo energije mogu uticati i razna psihološka stanja poput depresije, anksioznosti, stresa i trauma. Umor se može javiti i kao posledica dugotrajnog uzimanja:

• Antidepresiva
   
• Antihistaminika
   
• Sedativa
   
• Lekova za prehladu
   
• Lekova za regulaciju krvnog pritiska
  ​

Ozbiljna medicinska stanja koja mogu biti uzrok hroničnog umora su:

• Mononukleoza
   
• Anemija
   
• Karcinom
   
• Bolesti srca
   
• Poremećaji rada štitne žlezde
   
• Dijabetes tipa 1 i 2
   
• Emfizem
   
• Hronična bubrežna insuficijencija
   
• Apneja u snu
   
• Multipla skleroza

Kako se dijagnostikuje sindrom hroničnog umora?

Dijagnostikovanje sindroma hroničnog umora može biti prilično zahtevno jer ne postoje specifične analize ili testovi koji direktno ukazuju na njegovo prisustvo. Prema podacima koje prenosi Healthline, procenjuje se da oko 85% osoba koje pate od ovog sindroma još uvek nema zvaničnu dijagnozu. Jedan od glavnih razloga za to je i stigmatizacija ovog poremećaja, koji se često ne shvata dovoljno ozbiljno.

Shutterstock

Proces postavljanja dijagnoze je dugotrajan jer je neophodno isključiti sve druge moguće uzroke hroničnog umora. Tek kada se eliminišu ostali poremećaji i bolesti, lekar zajedno s pacijentom detaljno prolazi kroz sve simptome. Tada se može postaviti početna dijagnoza sindroma hroničnog umora.

Važno je da dijagnozu ne postavljamo sami, jer bismo na taj način mogli prevideti neko ozbiljnije i potencijalno opasnije zdravstveno stanje.

Kako se leči hronični umor?

Ne postoji jedan određeni lek za lečenje simptoma hroničnog umora – terapija i saveti prilagođavaju se individualno, u zavisnosti od uzroka i težine simptoma. Ako sindrom nije izazvan nekim medicinskim stanjem, moguće ga je ublažiti promenom životnih navika.

Prvi korak je promena ishrane, koja može imati veliki uticaj na nivo energije. Preporučuje se konzumiranje hrane bogate vitaminima B, C i E – poput ribe, svežeg voća i povrća, kao i mahunarki. Umesto nezdrave brze hrane, koja podstiče nagli skok insulina u krvi, treba birati obroke bogate vlaknima koji pomažu da se stabilizuje nivo šećera u krvi, a time i nivo energije.

Shutterstock

Alkohol treba svesti na minimum, baš kao i kofein, dok bi cigarete trebalo potpuno izbaciti iz svakodnevnog života.

Iako se fizička aktivnost u stanju umora može činiti dodatno iscrpljujućom, uvođenje blage, ali redovne aktivnosti u dnevnu rutinu je od velike koristi. Joga i tai či su odlični oblici vežbanja koji pomažu telu bez dodatnog iscrpljivanja.

Važno je napomenuti da je depresija čest pratilac sindroma hroničnog umora, pa u nekim slučajevima može biti neophodno uzimanje niskih doza antidepresiva kako bi se stabilizovao nivo energije i poboljšalo opšte stanje.

 

Bonus video: