Neuronauka pokazuje da muzika ima snažan uticaj na našu produktivnost, performanse i mentalno stanje.
U kakvom raspoloženju želite da budete? Da li ste fokusirani i produktivni dok prelazite kroz svakodnevnu listu obaveza? Maštoviti i kreativni? Veseli i društveni? Zadubljeni u misli? Analitični? Bez obzira na to kakvom raspoloženju težite, neuroznanost kaže da muzika može pomoći.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Muzika kao „uređaj za regulaciju emocija”
Neuronaučnik Itan Kros je nedavno objasnio za The New York Times da koristi radio u automobilu kao „uređaj za regulaciju emocija” — način da upravlja svojim raspoloženjem i promeni tok svojih misli.
Jedno istraživanje na 30.000 ljudi, koje je sproveo Danijel Levitin — neuroznanstvenik i autor knjige ,,This Is Your Brain on Music" — pokazalo je da slušanje muzike kod kuće ljude čini 11% srećnijima i 24% manje razdražljivima.
Shutterstock
„Nova istraživanja nam omogućavaju da muziku stavimo rame uz rame s lekovima, operacijama, medicinskim tretmanima, psihoterapijom i drugim oblicima lečenja koji su široko prihvaćeni i zasnovani na dokazima“, napisao je Levitin za Wired.
Ali koje tačno pesme možete koristiti za ciljeve poput veće produktivnosti ili boljeg raspoloženja?
Za one koji žele da uživaju u muzici, ali i da je koriste kao alat za poboljšanje produktivnosti ili regulaciju emocija, stručnjaci su osmislili brojne specifične (i zabavne) plejliste za gotovo svaki cilj koji možete da zamislite.
Muzika za produktivnost
Kada je reč o muzici, nauka o produktivnosti ima jednostavan savet — slušajte ono što najviše volite.
Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da kada se u kancelarijama pušta muzika koja nije u skladu sa preferencijama zaposlenih, oni gore obavljaju posao i osećaju se psihički iscrpljenije.
Shutterstock
„Greška je pretpostaviti da muzika nema uticaj na zaposlene“, komentarisala je za Neuroscience News jedna od glavnih autorki studije, Katlin Kiler.
Najbolja muzika za povećanje produktivnosti je ona u kojoj najviše uživate. „Kada su u pitanju ponavljajući ili dosadni zadaci, sve dok nešto slušate — obavićete ih brže“, napisao je Džori Makej za Quartz.
Muzika za kreativnost
Kada se psihološkinja Ema Grej udružila sa Spotifyjem kako bi proučila koja muzika najbolje odgovara određenim zadacima, otkrila je da je vrlo specifičan tempo ključan za podsticanje kreativnosti.
„Važno je da muzika bude u rasponu od 50 do 80 otkucaja u minuti, jer to može pomoći u ulasku u alfa stanje — um je tada smiren, ali budan, mašta je podstaknuta, a koncentracija poboljšana“, objasnila je Grej za Digital Trends.
Shutterstock
Ogroman broj pesama spada u ovaj tempo — od ,,Gangsta’s Paradise" od Kulija do ,,Firework" od Kejti Peri. Praktično svako može pronaći nešto što mu se sviđa.
Na ,,Spotify"-u možete pronaći plejlistu klasičnih, pop i indi pesama koje se kreću u ovom tempu i koje vam mogu pomoći da uđete u kreativni tok.
Muzika za sreću
Nedavni sistematski pregled i meta-analiza pokazali su da muzičke intervencije — poput slušanja muzike, pevanja i muzičke terapije — mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje.
Koje pesme najviše podižu raspoloženje? Evo jedne liste koju su sastavili muzički terapeuti, posebno osmišljene za poboljšanje raspoloženja. Takođe se možete osloniti na istraživanje holandskog neurologa Džejkoba Džolija, koji je zamolio ljude da pošalju svoje najsrećnije pesme, a zatim je analizirao rezultate u potrazi za zajedničkim osobinama.
Shutterstock
Prema njegovim nalazima, najsrećnije pesme su one koje su brze (u proseku između 140 i 150 otkucaja u minuti), napisane u duru i govore o radosnim događajima — ili potpuno besmislenim, razigranim temama.
Ovo je njegova lista "najsrećnijih pesama svih vremena".
Muzika za mozak
Može li vas muzika učiniti pametnijima? Možda malo, ali to zavisi šta podrazumevate pod ,,pametnije". Ako pokušavate da naučite nešto teško, studije pokazuju da je najbolje učiti u tišini, jer muzika može da odvlači pažnju od gradiva.
Shutterstock
Međutim, ako vam je muzika ipak potrebna dok učite, najbolje je da slušate instrumentalnu muziku. Studenti koji su učili u tihom okruženju imali su više od 60% bolje rezultate na ispitu od svojih vršnjaka koji su učili uz muziku sa tekstovima, piše Guardian.
U drugim situacijama, muzika može da poboljša rad vašeg mozga. Muzički terapeuti su čak osmislili plejlistu koja može poboljšati pamćenje i podstaći mozak da razvije više neuronskih veza, što može doprineti većoj inteligenciji.
Bonus video:
