Da li ste primetili da vam pamćenje slabi? Sve češće zaboravljate gde ste ostavili ključeve, teško se prisećate imena poznanika ili vam promiču detalji iz razgovora? S godinama, stresom i modernim načinom života, naš mozak prolazi kroz promene koje mogu uticati na sposobnost pamćenja.
Česta navika šteti pamćenju
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Jedna jednostavna dnevna navika mogla bi da ošteti vaše pamćenje, ali neuronaučnik dr Ramon Velaskez kaže da mala promena u ponašanju može pomoći u očuvanju zdravlja mozga. Milioni ljudi svakodnevno praktikuju ovu naviku, a da nisu svesni njenog uticaja na kognitivnu funkciju, piše britanski „Express“.
Shutterstock
Radi se o jedenju bez pažnje, odnosno konzumiranju hrane dok smo ometeni – što može ubrzati opadanje pamćenja, posebno kod osoba starijih od 40 godina. „Većina ljudi nema pojma da ovo uobičajeno ponašanje utiče na njihovo pamćenje. To je nešto što milioni ljudi rade više puta dnevno, a da o tome ne razmišljaju“, objasnio je dr Velaskez, konsultant za neuroznanost i istraživački savetnik u „Mind Lab Pro“.
Varenje počinje u mozgu
Veza između nepažljivog jedenja i slabljenja pamćenja jača je nego što većina ljudi misli. Kada jedemo dok gledamo televiziju, listamo društvene mreže ili radimo za radnim stolom, mozak prelazi na „autopilot“. „Kada jedemo bez pažnje, propuštamo sjajnu priliku da aktiviramo svoj mozak. Varеnjе počinje u mozgu, a ne u stomaku. Pogled, miris i iščekivanje hrane pokreću važne kognitivne procese koji pripremaju telo za efikasnu obradu hranljivih materija“, rekao je dr Velaskez.
pixabay
Kako starimo, mozak postaje osetljiviji na upale i oksidativni stres – a obe pojave pogoršavaju se lošim prehrambenim navikama. Studije pokazuju da nesvesno prejedanje često vodi ka unosu veće količine prerađene hrane bogate šećerom i nezdravim mastima, što dodatno ubrzava kognitivni pad.
Obrok treba da traje
„Mozak čini samo 2% telesne mase, ali troši oko 20% energetskih resursa tela. Kvalitet goriva koje unosite, kao i način na koji ga unosite, direktno utiču na kognitivne funkcije – posebno na formiranje pamćenja i prisećanje“, naglasio je Velaskez. On preporučuje male, ali efikasne promene u svakodnevnim prehrambenim navikama koje mogu pomoći u očuvanju pamćenja i moždane funkcije.
Jedna od najjednostavnijih preporuka jeste da stvorite poseban prostor za obroke i užine. Jedenje za radnim stolom, ispred televizora ili stajanje pored frižidera podstiče rastresenost i smanjuje angažovanje mozga u procesu ishrane. Usporavanje tempa jedenja je još jedan važan korak.
unsplash
Dr Velaskez predlaže da se pridržavate pravila od 20 minuta – što znači da bi obrok trebalo da traje najmanje 20 minuta, uz svesno žvakanje i pauze između zalogaja. Istraživanja pokazuju da mozgu treba oko 20 minuta da registruje sitost, pa sporije jedenje ne samo da poboljšava varenje, već i jača moždane puteve uključene u pamćenje.
Još jedna ključna praksa jeste angažovanje čula tokom obroka. Posmatranje hrane – njenih boja, mirisa i teksture – pre nego što zagrizete, može poboljšati moždanu aktivnost. Prepoznavanje specifičnih ukusa i primećivanje kako se oni menjaju tokom žvakanja aktivira više moždanih regija, čime se jačaju neuronske mreže povezane s pamćenjem. Uvođenjem jednostavnih, ali promišljenih promena, osobe starije od 40 godina mogu poboljšati svoje pamćenje i kognitivne funkcije, obezbeđujući zdraviji mozak u godinama koje dolaze.
Video:
