Visok nivo holesterola može dovesti do srčanih oboljenja i moždanog udara – a da pritom ne izazove nikakve simptome. Zato je važno da osobe starije od 40 godina proveravaju nivo holesterola svakih pet godina. Ipak, poput alkohola i drugih faktora koji neprimetno utiču na naše zdravlje, holesterol često deluje apstraktno i manje hitno u odnosu na svakodnevne obaveze.
Dodatnu konfuziju unose brojni mitovi koji kruže internetom, poput tvrdnje da su jaja nezdrava jer sadrže holesterol. Takođe, pojedini naučnici i zagovornici ishrane s niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom masti umanjuju značaj holesterola u nastanku srčanih bolesti, tvrdeći da je šećer daleko opasniji – uprkos svim dokazima koji govore suprotno.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
Šta je holesterol?
Holesterol je masna supstanca koja se prirodno nalazi u našem krvotoku. „Neophodan je za proizvodnju hormona, poput estrogena i testosterona, a ćelijama daje čvrstinu“, objašnjava Trejsi Parker, viša dijetetičarka Britanske fondacije za srce (BHF). Međutim, prekomerni nivo holesterola može postati ozbiljan problem.
U krvi postoje dve vrste holesterola:
LDL (lipoprotein male gustine) – poznat kao „loš holesterol“, jer može dovesti do stvaranja naslaga u arterijama, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara.
HDL (lipoprotein visoke gustine) – naziva se „dobrim holesterolom“, jer pomaže jetri da preradi i ukloni LDL iz krvotoka.
Kardiolog Manuel Majr sa Imperijal koledža u Londonu ističe: „Ako smanjite nivo lošeg holesterola, smanjujete rizik od srčanih oboljenja.“
Kada treba proveriti nivo holesterola?
Britanski zdravstveni sistem (NHS) preporučuje testiranje na svakih pet godina za osobe od 40 do 74 godine, dok stariji od 75 godina treba da rade godišnje provere. Osobe sa porodičnom istorijom srčanih bolesti ili anginom mogu tražiti analizu ranije.
Testovi pokazuju ukupni nivo LDL i HDL holesterola, ali je najbolje uraditi detaljan lipidni profil, koji uključuje i trigliceride – još jednu vrstu masnoće u krvi.
Šta su trigliceridi?
Trigliceridi su skladištena energija iz neiskorišćenih kalorija. Iako su potrebni organizmu, njihov višak može povećati rizik od srčanih bolesti. Poželjna vrednost triglicerida je ispod 2,3 mmol/L, a ako je krvna analiza rađena nakon posta, ispod 1,7 mmol/L.
Koliko genetika utiče na nivo holesterola?
Ishrana i fizička aktivnost su ključne za kontrolu nivoa holesterola, ali genetika takođe igra značajnu ulogu. Majr objašnjava: „Kod nekih ljudi su nivoi lipida nasledni, pa im je potrebna terapija, jer dijeta sama ne može dovesti vrednosti u normalu.“
Najčešći genetski poremećaj je porodična hiperholesterolemija, koja pogađa jednu od 250 osoba. Ako je neko od vaših bliskih rođaka imao srčani udar pre 55. godine (muškarci) ili 65. godine (žene), preporučuje se provera holesterola.
- Faktori rizika za srčane bolesti
- Holesterol je samo jedan od parametara u proceni rizika od srčanih oboljenja, a drugi ključni faktori su:
- Godine, pol i porodična istorija bolesti
- Visok krvni pritisak
- Pušenje i konzumacija alkohola
- Telesna težina i fizička aktivnost
Ako je ukupni rizik veći od 10%, lekar može preporučiti statine – lekove koji smanjuju nivo LDL holesterola i sprečavaju stvaranje naslaga u arterijama.
Da li je moguće smanjiti holesterol bez lekova?
Ako visok nivo holesterola nije uzrokovan genetikom, pacijenti mogu prvo pokušati s promenama načina života. Redovna fizička aktivnost pomaže u povećanju HDL holesterola, dok zdrava ishrana podržava jetru u preradi LDL holesterola.
Male promene koje čine veliku razliku:
- Zamena punomasnog mleka obrano mlekom
- Prelazak sa putera na biljne namaze s nezasićenim mastima
- Smanjenje unosa prerađenog mesa
Prema nutricionistima, prve promene u nivou holesterola mogu se videti već nakon šest do osam nedelja zdravijih navika.
Koje namirnice su najbolje za snižavanje holesterola?
Ovsena kaša – Beta-glukani iz ovsa sprečavaju apsorpciju holesterola u crevima.
Pasulj i sočivo – Bogati vlaknima i proteinima, odlična zamena za meso.
Orašasti plodovi i semenke – Puni zdravih nezasićenih masti i vitamina.
Maslinovo i laneno ulje – Sadrže korisne mononezasićene i omega-3 masne kiseline.
Plava riba (skuša, losos, sardine) – Pomaže u održavanju zdravog srca.
Koje namirnice treba izbegavati?
Zasićene masti – Prerađeno meso, punomasni mlečni proizvodi, puter.
Ultraprerađena hrana – Industrijski proizvodi puni trans masti i skrivenih šećera.
Šta je sa holesterolom iz hrane?
Jaja, školjke i iznutrice sadrže holesterol, ali ne utiču značajno na njegov nivo u krvi. Problem su pre svega zasićene masti, koje povećavaju LDL holesterol. Ipak, osobe sa porodičnom hiperholesterolemijom treba da ograniče unos ovih namirnica.
Šta ako statini nisu dovoljni?
Statini mogu smanjiti nivo holesterola za oko 50%, ali kod osoba sa veoma visokim vrednostima to možda neće biti dovoljno. U tim slučajevima, dostupni su noviji tretmani, poput PCSK9 inhibitora, koji dodatno povećavaju broj receptora za LDL na jetri, omogućavajući njegovo efikasnije uklanjanje iz krvotoka.
Holesterol je ključan za funkcionisanje organizma, ali njegova prekomerna količina može ugroziti zdravlje. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i, ako je potrebno, lekovi poput statina, mogu pomoći u održavanju zdravih nivoa i smanjenju rizika od srčanih bolesti. Redovne provere su ključne, jer holesterol može tiho narušavati zdravlje bez ikakvih simptoma.
