Istraživanja ukazuju na to da autoimune bolesti kod žena nisu povezane samo sa biološkim faktorima, već i sa ponašanjem i uticajem okoline.
Prema istraživanju iz 2020. godine, autoimune bolesti nesrazmerno pogađaju žene – čineći gotovo 80 odsto slučajeva. Posebna studija iz 2021. godine pokazala je da se žene takođe suočavaju sa višim stopama anksioznosti, PTSP-a i anoreksije.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
Da li je moguće da glavni faktor iza ovih statistika nije samo biološke, već i bihevioralne prirode? Tačnije, može li potisnuta ljutnja doprineti pogoršanju zdravlja žena?
Žene su odgajane da ćute, da budu negovateljice koje pritom ostaju tihe i pristojne. Ljutnja se prvenstveno smatra muškom emocijom, ali to je osećanje koje svi doživljavamo i trebalo bi ga moći izraziti na zdrav i kontrolisan način.
Ali šta se dešava kada tu ljutnju potiskujemo? Može li se ta neizražena emocija s vremenom manifestovati u našem telu kao bolest?
Krajem 1980-ih, psihološkinja Dejna Džek uočila je obrazac među svojim pacijentkinjama: sklonost „samoućutkivanju“, potiskivanju sopstvenih potreba, ugađanju drugima i izbegavanju sukoba. Povezala je takvo ponašanje sa povećanim rizikom od depresije.
Shutterstock
U novije vreme, studija sa Univerziteta u Pitsburgu otkrila je da je potisnuta ljutnja kod žena koje nisu belkinje povezana sa 70 odsto povećanim rizikom od ateroskleroze, što povećava rizik od srčanih bolesti.
Ideja da potisnuti bes može uticati na fizičko zdravlje odjekuje kod mnogih žena. Sara, 37-godišnjakinja iz Londona, dobila je dijagnozu perniciozne anemije sa 21 godinom nakon što se borila s anoreksijom. Kasnije, sa 34 godine, dijagnostikovana joj je fibromialgija nakon niza emocionalnih i fizičkih trauma.
„Ono što se stalno ponavljalo bio je taj snažan osećaj da me niko ne sluša“, kaže Sara. „Što sam se više trudila izboriti za podršku, to sam je manje dobijala, što me na kraju nateralo da se povučem u tišinu.“
Sara objašnjava da je bes koji je osećala – prema prijateljima, porodici, ljudima koji su je povredili, kao i prema društvu – ostao zarobljen u njoj jer nije znala kako da ga izrazi. Taj potisnuti bes, kaže, smestio se u njeno telo i manifestovao kao bol u stomaku, grudima, ramenima i grlu. Shvatila je da je ta bol somatska, odnosno fizički odraz neprocesuiranih emocija.
Shutterstock
Kako bi se oslobodila tog tereta, počela je da praktikuje ekstatični ples, masažu, dijafragmalno disanje, meditaciju i tehnike uzemljenja. Ponekad bi se nakon intenzivne vežbe rasplakala i doslovno osetila kako potisnute emocije napuštaju njeno telo, piše Independent.
Danas Sara aktivno primenjuje ove tehnike kako bi sprečila nakupljanje stare i nove boli. „Ako to ne radim, moje telo se gasi – javljaju se rašireni bolovi, osetljivost kože (alodinija), glavobolje, napetost vilice, ekstremni umor, mentalna magla i emocionalna nestabilnost.“
Iako joj je specijalista za fibromialgiju prepisao lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju i homeopatske lekove, oboje se slažu da je fizičko somatsko delovanje najbolji način za upravljanje njenim stanjem.
Stres i imunološki sistem
Dili, 29-godišnjakinja iz Londona, ima Hašimotov tireoiditis, autoimuni poremećaj kod kojeg imuni sistem napada štitnu žlezdu, usporavajući metabolizam.
„Osećam bolove u mišićima, opada mi kosa, imam netoleranciju na hladnoću i suvu kožu. Probava mi je usporena, što dovodi do gojenja, ali najgore od svega je to što sve to zajedno utiče na moje raspoloženje i energiju.“
Njeni simptomi su se pogoršali nakon posebno stresne godine ispunjene ličnim i poslovnim problemima.
„Tada sam konačno potražila lekarski savet i postavljena mi je dijagnoza. Moj lekar je sumnjao da mi štitna žlezda već godinama radi usporeno, a da toga nisam bila svesna.“
Shutterstock
Dili, koja trenutno studira medicinu, nije imala mnogo vremena da „procesuira“ svoju dijagnozu i emocije koje je ona donela.
„Lekar je bio prilično ravnodušan kada mi je saopštio dijagnozu, što je dodatno pojačalo moju anksioznost zbog toga što moram uzimati lekove do kraja života. Potisnula sam svoja osećanja i verujem da je to negativno uticalo na moje zdravlje. Nedavno sam morala povećati dozu, uprkos tome što su mi nivoi hormona bili stabilni tri meseca.“
Neki stručnjaci veruju da postoji povezanost između potisnutih emocija i fizičkih bolesti. Dr. Džolin Brajten, specijalistkinja za naturopatsku endokrinologiju, objašnjava:
„Potiskivanje emocija, posebno besa, povezano je sa povećanim stresom, disfunkcijom imunog sistema i hroničnom upalom, što može doprineti razvoju ili pogoršanju autoimunih bolesti.“
Ona ukazuje na istraživanja koja sugerišu da emocionalna represija može izazvati produženu aktivaciju hipotalamičko-hipofizno-nadbubrežnog (HPA) sistema, što dovodi do disfunkcije imunog sistema. To može pogoršati stanja poput reumatoidnog artritisa, lupusa i multiple skleroze.
Shutterstock
Dr. Sula Vindgasen, psihološkinja, CBT terapeutkinja i EMDR terapeutkinja, napominje da je zdravlje inherentno biopsihosocijalno – oblikovano biološkim, psihološkim, društvenim i ekološkim faktorima.
„Kada govorimo o zdravlju ili bolesti, moramo razmotriti sva tri aspekta zajedno, a ne zasebno“, kaže ona.
Dok neke studije sugerišu da bi potiskivanje emocija moglo biti povezano sa disfunkcijom imunog sistema, Vindgasen upozorava da su istraživanja još uvek u razvoju.
„Nije bilo dovoljno istraživanja koja se specifično odnose na potisnuti bes i njegove efekte na imunitet. Međutim, psihoneuroimunološka istraživanja pružaju uverljive dokaze da potiskivanje emocija može uticati na funkcionisanje imunog sistema.“
Odgovor tela na potiskivanje emocija
Sve emocije su biološki posredovane kroz aktivnost mozga, promene u autonomnom nervnom sistemu i lučenje hormona. Međutim, nijedan pojedinačni fiziološki znak ne odgovara tačno određenoj emociji, poput besa ili tuge.
Vindgasen objašnjava:
„Ne radi se o tome da su emocije same po sebi štetne, već način na koji reagujemo na njih može opteretiti telo.“
Potiskivanje emocija jedan je od odgovora koji najviše iscrpljuje organizam. Aktivira viša moždana područja, poput prefrontalnog korteksa, dok smanjuje aktivaciju u centrima za obradu emocija, poput amigdale. To dovodi do povećanog lučenja kortizola, što može poremetiti funkciju imunog sistema.
Shutterstock
„Kortizol može inhibirati imune odgovore, usporavajući reakciju organizma, ili ga može prekomerno aktivirati, što dovodi do upale – znaka imunološke disfunkcije.“
Iako su istraživanja još u toku, sve veći broj dokaza ukazuje na to da potiskivanje emocija, uključujući bes, može imati značajne fiziološke posledice.
Pronalaženje zdravih opcija
Šta žene mogu učiniti kako bi sprečile da potiskivanje emocija negativno utiče na njihovo zdravlje?
Dr. Džolin Brajten predlaže razvijanje emocionalne svesti i izražavanja kroz vođenje dnevnika, terapiju ili somatske prakse.
„Redovna fizička aktivnost, svesnost i vežbe disanja mogu pomoći u regulaciji nervnog sistema i smanjiti fiziološki uticaj potisnutog besa.“
Shutterstock
Takođe naglašava važnost postavljanja granica, razvijanja asertivne komunikacije i negovanja podržavajućih odnosa.
„Izražavanje besa na konstruktivan način može pomoći u smanjenju rizika od imunološke disfunkcije i upala povezanih sa stresom.“
Iskustva ovih žena odražavaju ono što istraživanja i stručnjaci sugerišu – da se neprerađene emocije mogu manifestovati fizički, doprinoseći razvoju hroničnih zdravstvenih stanja.
Bilo da se radi o terapiji, fizičkoj aktivnosti ili svesnoj prisutnosti, pravilno prepoznavanje i procesuiranje sopstvenih emocija – posebno besa – može biti ključni korak u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja.
Bonus video:
