Mnogi fitnes entuzijasti i zdravstveni gurui smatraju jaja superhranom. Ipak, ako pitate doktore, mogli bi vam reći da podižu nivo holesterola i izazivaju probleme sa srcem.
Jaja su decenijama „demonizovana“ jer su žumanca bogata holesterolom, masnom supstancom koja se nakuplja i oštećuje krvne sudove koji snabdevaju srce. Međutim, istraživanja poslednjih godina pokazala su da ovo ima mali direktan uticaj na količinu holesterola koja se zaista akumulira.
Da bismo došli do suštine pitanja da li su jaja loša ili ne, navešćemo primer čoveka koji je pojeo 720 jaja u mesec dana da bi video kako će to uticati na nivo njegovog holesterola.
Eksperiment sa 720 jaja
Ik Norvik, doktorand na Univerzitetu Harvard, otkrio je da mu je, suprotno očekivanjima mnogih stručnjaka, nivo holesterola zapravo opao. Nakon jednomesečnog eksperimenta u kojem je konzumirao ekvivalent od 24 jajeta dnevno, nivoi lipoproteina niske gustine (LDL), poznatog kao „loš“ holesterol, smanjili su se za 18 odsto.
Dr Norvik je doktorirao metabolizam ljudskog mozga na Univerzitetu Oksford i trenutno završava medicinski doktorat na Harvardu. U videu, koji je pregledan više od 160.000 puta na Jutjubu, rekao je da je želeo da pokaže kako jedenje jaja ne uzrokuje povećanje nivoa holesterola.
„Pretpostavio sam da konzumiranje 720 jaja u jednom mesecu, što iznosi 133.200 mg holesterola, neće povećati moj holesterol – posebno LDL (loš) holesterol. I zaista nije, ni malo. Iako se moj unos holesterola putem ishrane više nego peterostruko povećao, moj LDL je zapravo opao“, izjavio je.
Ishrana i mogući razlozi smanjenja holesterola
Otkrivajući svoj plan ishrane, Norvik je pokazao i fotografiju više od 40 kartonskih kutija za jaja koje je prikupio tokom eksperimenta. Nije precizirano šta je još konzumirao osim jaja i kakva je bila njegova dnevna rutina vežbanja. Svako jaje sadrži oko 186 mg holesterola. Ostale namirnice bogate holesterolom uključuju crveno meso i školjke, piše „Dailymail“, a prenosi telegraf.rs.
Naučnici koji proučavaju ovu temu objašnjavaju da se holesterol u crevima vezuje za određene receptore, što podstiče oslobađanje hormona holesina. Ovaj hormon putuje kroz krvotok do jetre, gde aktivira receptor GPR146, koji signalizira jetri da proizvodi manje LDL-a, pomažući tako u održavanju njegovog nivoa u organizmu.
Pored jaja, Norvik je unosio i oko 60 grama ugljenih hidrata dnevno, koristeći voće poput banana, borovnica i smrznutih trešanja, koje je konzumirao uz puter od makadamije. Da bi dostigao ovaj unos, svakodnevno je jeo dve banane ili oko 600 grama borovnica.
On je takođe naglasio da konzumiranje više ugljenih hidrata može dodatno pomoći u smanjenju nivoa holesterola. Naime, kod ljudi koji su na dijetama sa malo ugljenih hidrata, LDL holesterol obično raste jer njihov organizam prelazi na sagorevanje masti kao primarni izvor energije umesto ugljenih hidrata.
