Obratite pažnju na simptome o kojima ćemo pisati. Ako odreagujete na vreme sačuvaćete i novac i živce.
Anksiozni ljudi su često i previše zabrinuti, neretko odsutni i preokupirani sopstvenim mislima. Neki se suočavaju sa dramatičnim napadima panike, koji u određenim periodima periodima popuštaju, dok se druge bude u strahu i isto tako idu na spavanje. Suština je da anksioznost nije uvek lako spoznati, a da je neretko ljudi negiraju, odbijaju da potraže pomoć i pripisuju drugim bolestima.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Ako imate ove simptome, ne bi bilo loše da kontaktirate stručno lice:
1. Gušenje, bol u stomaku, osećaj da vas neko davi i druge zdravstvene tegobe...
Ako već duže vreme imate zdravstvene tegobe, a prošli ste mnogobrojne preglede i niste ustanovili ništa značajno, postoji verovatnoća da ste prilično anskiozni. Nagomilani stres i tragični događaji mogu da dovedu do ovih osećaja. Verovatno ćete misliti da ste ozbiljno bolesni i stalno ćete tragati za odgovorom. Ako vam lekar preporuči konsultaciju sa psihijatrom, ne odbijajte je svakako, čak i ako ste ubeđeni da je stvar fizičke prirode.
2. Nemogućnost opuštanja
Ansiozna osoba je stalno napeta. Teško joj je da se opusti u društvu bliskih ljudi, pa čak i kada je sama sa sobom. U njenoj glavi nastaje vrtlog misli o hitnim problemima, ponavljanjem u glavi neprijatnih situacija koje su se dogodile tokom dana. Sve ovo veoma iscrpljuje. U ovakvim situacijama mogući su brzi otkucaji srca, bezvoljnost, a naknadno se može javiti i nesanica.
3. Prekomerno znojenje, pojava herpesa, iscrpljenost
Ovo su simptomi koji mogu biti pokazatellj kratkotrajnog pada imuniteta, međutim ako je osoba dugotrajno izložena stresu i anksioznim mislima, ovi simptomi mogu postati hronični ili se ponavljati u kraćim vremenskim intervalima. Ako ih povežete sa drugim nelagodnostima, a niste u mogućnosti da se opustite, vreme je da preispitate misli i osećanja.
4. Strah od sopstvenih misli
Ponekad anksioznost dovodi do straha od sopstvenih misli. U ovom slučaju, svaki odmor se pretvara u mučenje, a osoba oseća potrebu da učini nešto, da se okupira nečim, samo da uguši ovaj neprijatan osećaj. Najčešće nije ni svesna da je u pitanju sao anksioznost. Krajnja manifestacija ovog stanja je strah od samoće, pa osoba postaje zavisna od prisustva drugih. U ovom slučaju, definitivno jeneophodno razgovarati sa specijalistom psihologije.
5. Potpuna uspostavljanje kontrole
Anksiozni ljudi žele da kontrolišu sve i svakoga, kako bi izbegli nepredviđene situacije i zaštitile se. Oni postavljaju povećane zahteve ne samo prema sebi, već i prema ljudima oko sebe. Takva osoba može biti odličan radnik, čak izuzetan radoholičar, ali uglavnom ima puno problema na privatnom planu. Navika da sve kontroliše uništava odnos sa partnerom i donosi pritisak i konflikte u skoro svaki odnos.
Da biste se izborili sa ovim problemima, prvo je neophodno da sebi priznate da neke stvari ne štimaju i da se ne stidite da potražite pomoć. Najznačajnija je stručna pomoć, ali ni ona nije dovoljna, ako izostaje podrška najbližih.
