Kako je usamljenost stanje koje je sveprisutno, redakcija portala Naj žena pozvala je psihološkinju Anita Đuković, koja se osvrnula na to da u Srbiji ne postoje statistički podaci o tome koliki je broj ljudi koji se oseća usamljeno.
— Ograničenja u kretanju, socijalna distanca i ekonomska nesigurnost doprineli su porastu osećaja usamljenosti među ljudima svih uzrasta. Posebno su pogođeni mladi, koji su se suočili s prekidom obrazovnih i društvenih aktivnosti, i kod njih je došlo do povećanja rizika od usamljenosti i anksioznosti.
Kao problem koji se često "aktivira" sredinom decembra i tokom januara jeste usamljenost i ona se javlja u pojačanom obliku za vreme praznika. Mediji, filmovi, reklame i društevni pritisak primorava pojedinca da se adaptira euforiji, te se ne ostavlja prostor za možda one koji isto osećanje ne mogu da osete.
Đuković je posebno istakla istraživanja koja sugerišu da žene osećaji veći pritisak zbog tradicionalnih uloga koje im se pripisuju tokom praznika, poput organizacije porodičnih događaja i održavanja porodičnih odnosa. Međutim, naglasila je i da muškarci takođe doživljavaju stres i usamljenost, posebno ako se osećaju izolovano ili neispunjeno u svojim društvenim ulogama.
Saveti za borbu sa usamljenošću
Psihološkinja je podelila i savete na koji način možemo da se izborimo sa usamljenošću tokom praznika:
- Održavanje kontakta: Redovno komunicirajte s prijateljima i porodicom putem telefona ili video poziva ukoliko ukoliko se osećate prijatno da to radite
- Uključivanje u zajednicu: Pridružite se lokalnim događajima ili volonterskim aktivnostima radi povezivanka s drugima.
- Briga o sebi: Posvetite vreme aktivnostima koje vas ispunjavaju i donose vam radost.
- Profesionalna podrška: Ako osećaj usamljenosti postane preplavljujući, razmislite o razgovoru s psihologom ili savetnikom.
Ponekad metode samopomoći u potpunosti ne mogu uroditi plodom i pojedinca ili pojedinku izvesti na pravi put. Ponekad je u redu adaptirati sopstvena ponašanja i ući u proces pristupanja osobi koja se oseća usamljeno tokom praznika. Naš pristup zahteva kombinaciju empatije, suptilnosti i praktičnih koraka.
Evo nekoliko preporuka:
1. Aktivno slušanje i empatija
2. Održavanje regularnog kontakta
Ponudite svoju prisutnost kroz redovno javljanje ili kratke poruke podrške. Istraživanja pokazuju da čak i kratki oblici komunikacije mogu značajno smanjiti osećaj izolacije kod pojedinca.
3. Praktična pomoć
Ponekad ljudi ne znaju kako da traže pomoć. Možete im ponuditi konkretnu podršku, poput zajedničke šetnje, poziva na kafu ili volontiranja zajedno. Aktivnosti koje uključuju pokret i interakciju imaju pozitivan efekat na emocionalno stanje.
Fraze poput „Ma, proći će te to“ ili „Nisi jedini koji se tako oseća“ deluju obeshrabrujuće. Umesto toga, koristite afirmativne rečenice poput: „Razumem da ti je teško, i tu sam ako ti nešto zatreba.“
5. Poziv na aktivnosti
Pozovite ih da zajedno prisustvujete nekoj prazničnoj aktivnosti, poput ukrašavanja, kuvanja ili odlaska u kupovinu. Ove aktivnosti ih podstiču da se usmere na pozitivna iskustva i stvore osećaj pripadanja.
6. Ohrabrenje za profesionalnu pomoć
Ako primetite da osećaju intenzivnu tugu ili anksioznost, nežno ih podstaknite da potraže pomoć stručnjaka. Na primer, možete reći: "Razgovor s nekim ko je stručan za ovakve stvari može puno da pomogne."
"U redu prihvatiti svoja osećanja"
Često nailazimo na narativ da je "u redu prihvatiti svoja osećanja", i kako psihološkinja Anita Đuković navodi ova krilatica ima snažnu osnovu u terapijskim pristupima. Prihvatanje osećanja bez osuđivanja je ključan korak u emocionalnom zdravlju, posebno tokom emocionalno izazovnih perioda kao što su praznici.
1. Validacija emocija
Poruka "u redu je doživeti svoja osećanja" omogućava ljudima da prihvate svoje emocije kao deo ljudskog iskustva, bez osećaja srama ili krivice. Praznici pokreću složene emocije – od radosti do tuge – i sve one zaslužuju da budu prepoznate. Prema istraživanjima, ignorisanje ili potiskivanje osećanja znatno povećava nivo stresa i osećaj usamljenosti.
2. Regulacija emocija
Kada prihvatimo svoje emocije, stvaramo prostor da ih procesuiramo i bolje razumemo. Npr, ako osoba oseti tugu, može se zapitati: "Šta mi ova tuga govori? Da li mi nedostaju određeni ljudi ili iskustva?"
3. Normalizacija različitih "verzija" praznične sreće
Društveni narativi o prazničnoj sreći često nameću osećaj krivice ljudima koji ne osećaju euforiju. Ova krilatica pomaže im da shvate da je normalno osećati različite emocije – čak i usamljenost, nostalgiju ili melanholiju – tokom praznika.
4. Konstrukcija novih rituala
Npr, umesto tradicionalnih okupljanja, mogu se posvetiti introspektivnim aktivnostima, poput pisanja dnevnika ili volontiranja.
Bonus video: