Slučajevi malih boginja porasli su za 20 posto prošle godine, što je rezultat nedostatka vakcinacije u najsiromašnijim zemljama sveta i onima pogođenim sukobima, saopštile su Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) iz SAD-a.
Gotovo polovina svih velikih i razarajućih epidemija dogodila se u afričkoj regiji, gde je broj smrtnih slučajeva porastao za 37 posto, navode SZO i CDC.
„Svaka zemlja na svetu sada ima pristup vakcini protiv malih boginja, tako da ne postoji nikakav razlog zbog kojeg bi bilo koje dete bilo zaraženo ovom bolešću i nijedno dete ne bi smelo da umre od ospica“, izjavila je novinarima Nataša Krovkroft, viša tehnička savetnica SZO za ospice i rubeolu.
Male boginje uzrokuje virus koji se prenosi zrakom i uglavnom pogađa decu ispod pet godina, ali se mogu sprečiti s dve doze vakcine protiv malih boginja.
Međutim, pokrivenost imunizacijom ,,nije bila adekvatna" na globalnom nivou, navode SZO i CDC. Potvrđeno je oko 10,3 miliona slučajeva ove vrlo zarazne infekcije u 2023. godini, u poređenju sa 8,65 miliona slučajeva prethodne godine, pokazalo je izveštaj dviju agencija objavljen u četvrtak.
Neprihvatljiv broj mrtvih
Broj smrtnih slučajeva povezanih s ovom bolešću pao je za osam posto na 107.500, zahvaljujući boljem pristupu zdravstvenim uslugama i vakcinama u zemljama s visokim dohotkom, poput zemalja u Evropi, gdje je prošle godine zabeležen porast broja slučajeva.
Iako je broj smrtnih slučajeva opao, on je i dalje „neprihvatljiv“, ističu agencije.
„Najveći i najteži“ razlog porasta slučajeva je neuspeh sistema da dopre do dece i vakciniše ih, izjavila je Krovkroft. Takođe, oklevanje prema vakcinaciji imalo je svoju ulogu.
To oklevanje je u porastu od pandemije kovida-19 jer su ljudi izgubili poverenje u značaj rutinskog vakcinisanja dece protiv bolesti poput malih boginja i dečje paralize.
Više od 22 miliona dece nije primilo prvu dozu vakcine protiv malih boginja u 2023. godini, saopštile su agencije. Iste godine zabeležena su razorna izbijanja malih boginja u 57 zemalja zbog nedostatne vakcinacije, što predstavlja skok od gotovo 60 posto u odnosu na 36 zemalja 2022. godine, navodi se u izveštaju.
Pored afričke regije, značajan porast slučajeva zabeležen je u istočnom Mediteranu, Evropi, jugoistočnoj Aziji i zapadnom Pacifiku, navodi se u izveštaju.
Male boginje u Srbiji ne jenjavaju, šta više broj obolelih opet počinje da raste, a u prilog tome govori činjenica da su u oktobru morbile potvrđene kod 102 osobe, a najviše je bilo u Novom Pazaru - male boginje su dijagnostikovane kod čak 96 osoba.
Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje ,,Dr Milan Jovanović Batut" da je od početka 2024. godine, zaključno sa 31.oktobrom u Srbiji registrovano 536 slučajeva morbila, a samo tokom oktobra 102 slučaja morbila, i to:
- 96 na teritoriji Novog Pazara
- tri u Tutinu
- dva u Beogradu
- jedan u Prijepolju.
,,Najveći broj slučajeva registrovan na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena još 7.maja 2024. godine". navodi se u najnovijem izveštaju ,,Batuta".
Podaci iz oktobra pokazuju da broj slučajeva zaraženih malim boginjama nastavlja opet da raste, a poređenja radi u septembru je registrovano 86 novih slučajeva morbila, što je bilo za 16 manje u odnosu na prošli, oktobar mesec. I u septembru je ubedljivo prednjačio Novi Pazar po broju obolelih - bilo ih je 79.
Bonus video: