Dok dajete dojenčadima antibiotike, dok iz njihove ishrane izostavljate orašaste plodove i jaja, izlažete ih većem riziku od razvoja alergija u budućnosti u odnosu na ostalu novorođenčad, pokazalo je novo istraživanje koje je obuhvatilo oko 2,8 miliona dece iz celog sveta.

"Upotreba antibiotika tokom prvog meseca detetovog života može rezultirati većim rizikom od alergije na neku hranu", tvrdi tim američkih naučnika te upozorava na nešto "manji stepen" rizika ako se lekovi primenjuju "u kasnijoj dojenačkoj dobi" ili za vreme trudnoće.

Opsežna studija, koju je objavilo Američko lekarsko udruženje, "proširuje naša saznanja o tome na koji način se razvijaju alergije", objavili su naučnici s kanadskog Univerziteta McMaster u Hamiltonu.

Namirnice kojima bi trebalo izlagati decu u ranijoj dobi

Činjenica je kako postoji veća verovatnoća da će se kod novorođenčadi čiji roditelji ili braća i sestre pate od alergija takođe razviti alergija, kažu naučnici. Tvrde i da su deca koja razviju ekcem do četiri puta podložnija naknadnoj pojavi alergija od one koja ne pate od te kožne bolesti.

Brojni stručnjaci smatraju da bi decu u ranijoj dobi trebalo izlagati namirnicama poput orašastih plodova i jaja. Smatraju i da je verovatnoća od razvoja alergije otprilike dvostruko veća među onom decom kojoj se ne daje kikiriki u kašastom obliku do druge godine života u odnosu na bebe kojima se ta namirnica daje u prvoj godini života. 

"Trend alergija na određene namirnice ne može se u potpunosti objasniti isključivo genetikom. U ovom slučaju postoje razne interakcije, odnosno 'savršena oluja' koja uključuje genetske predispozicije, zdravlje kože, mikrobiom i vrlo važnu izloženost okoline", rekao je Derek Ču s McMastera.

Njihovo otkriće usledilo je nedugo nakon razultata istraživanja američkog Univerziteta Jejl po kojem "izloženost dece raznim mikrobiomima" nedugo nakon rođenja "pridonosi i pomaže da se blokiraju alergijske reakcije kasnije u životu“.

Opsesija čistoćom slabi imunološki sistem

Tim s Jejla smatra kako bi moderna opsesija čistoćom mogla uticati na to da naš imuni sistem postane "nedovoljno 'istreniran' i skloniji preteranim reakcijama" na razne faktore.

"S industrijalizacijom i upotrebom antibiotika, dezinfekcijskih sredstava, raznih higijenskih proizvoda, vakcinisanjem i brojnim drugim faktorima sve smo zaštićeniji od zaista opasnih mikroba, što je sjajna vest", smatra Ruslan Medzhitov s Jejla, no istovremeno upozorava kako je "problem u tome što naš imuni sistem u tom nedovoljno obučenom i nepripremljenom stanju, zbog, u uobičajenim okolnostima bezopasne izloženosti raznim faktorima može reagovati patološkom alergijskom reakcijom". 

Prošle godine časopis Journal of Infectious Diseases je objavio upozorenje po kojem "upotreba antibiotika pre druge godine života" deteta može rezultirati "većim rizikom od razvoja astme, alergijom na hranu i peludnom groznicom u kasnijoj životnoj dobi".

Još krajem 2024. godine tim švedskih naučnika podržao je dokaze o "dobro utemeljenoj" istini po kojoj odrastanje na farmi usred užurbanog seoskog života zapravo znači "i manji rizik od razvoja alergija".

Video: