Ako postoji jedna veština koju svaka domaćica treba da ima, to je poznavanje osnovnih pravila bezbednosti hrane.

To podrazumeva način na koji pripremate i čuvate hranu, kao i konkretne namirnice koje konzumirate. Neki sastojci predstavljaju toliko visok rizik od trovanja hranom da ih nećete pronaći u kuhinji stručnjaka za bezbednost hrane. Saznajte koje su namirnice visokog rizika i kako da izbegnete probleme s njima kod kuće.

Sirova ili mekano kuvana jaja

Iako mnogi ljudi konzumiraju hranu pripremljenu od sirovih jaja ili jedu jaja sa tečnim žumancetom, sirova ili nedovoljno termički obrađena jaja nisu prihvatljiva za stručnjake za bezbednost hrane.

„Sirova jaja su izvor salmonele, bakterije koja može izazvati bolest prenosivu hranom“, objašnjava Kimberli Bejker, dr nauka, RD, LD, direktorka tima za prehrambene sisteme i bezbednost hrane pri programu ,,Clemson Extension" za sajt Martha Stewart. Bakterija može kontaminirati ljusku jajeta u reproduktivnom traktu kokoške, ali ponekad može inficirati i unutrašnjost jajeta tokom njegovog formiranja (pre nego što se ljuska razvije). „Dodatno, ako jaje nije pravilno oprano, salmonela sa ljuske može kontaminirati jestivi deo kada se jaje razbije“, kaže Bejkerova.

Rizik se odnosi i na tečna žumanca, pa to imajte na umu ako volite blago nedovoljno kuvana jaja. Isto važi i za jela koja sadrže sirova jaja ili belanca, uključujući „neke prelive za salatu, majonez, sosove, napitke poput egnoga i koktele sa penom od belanaca, kao i deserte poput puslica i sladoleda“, dodaje Bejkerova.

Kako izbeći probleme sa sirovim jajima

Jaja uvek kuvajte do minimalne unutrašnje temperature od 63°C. To će efikasno uništiti eventualno prisutnu salmonelu. Takođe, ako pripremate recept koji zahteva sirova jaja ili belanca, „koristite pasterizovana tečna jaja kako biste osigurali bezbednost gotovog jela“, savetuje Bejkerova.

Nedovoljno termički obrađeno meso, živina i riba

Bez obzira na to da li preferirate crveno meso, živinu ili morske plodove, konzumiranje nedovoljno pečenog mesa ili ribe predstavlja rizik po bezbednost hrane.

Takva hrana može sadržati različite uzročnike bolesti prenosivih hranom, uključujući kampilobakter (u živini), E. coli, listeriju, salmonelu i toksoplazmu (posebno u svinjetini, jagnjetini i divljači), kaže Mici Baum, MSc, predavač bezbednosti hrane na Državnom univerzitetu Mičigena i izvršna direktorka organizacije ,,STOP Foodborne Illness". „Simptomi ovih bolesti uključuju dijareju, grčeve, bol u stomaku i povišenu temperaturu, ali u nekim slučajevima mogu se javiti i komplikacije opasne po život“, dodaje ona.

Kako izbeći probleme sa mesom, živinom i ribom

Da biste smanjili rizik od trovanja hranom, meso i ribu uvek pripremajte do sledećih unutrašnjih temperatura:

  • Govedina, svinjetina, teletina i jagnjetina: 63°C

  • Mleveno meso: 71°C

  • Sva živina: 74°C

  • Riba i školjke: 63°C

Sirovo testo za kolače

Još jedna namirnica koju stručnjaci izbegavaju jeste, nažalost, sirovo testo za kolače — bilo domaće ili kupovno. To je zato što sadrži sirovo brašno i sirova jaja, koji mogu sadržati E. coli, odnosno salmonelu.

Konkretno, „E. coli je jedna od najčešćih vrsta bakterija koje izazivaju trovanje hranom“, objašnjava Baumova. Može izazvati bolest kod bilo koga, ali su deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom pod većim rizikom, dodaje ona.

Kako izbeći probleme sa sirovim testom za kolače

Kada je u pitanju testo za kolače, najbolje je da sačekate da se potpuno ispeče.

„Pečenje izlaže testo temperaturama iznad 63°C, što efikasno uništava štetne patogene“, kaže Bejkerova. Ako ipak želite bezbedno da uživate u sirovom testu, koristite termički obrađeno brašno i izostavite jaja iz recepta. „Jaja se obično dodaju kako bi dala strukturu pečenim kolačima, pa nisu neophodna za sirovo testo“, objašnjava Bejkerova.

Hrana u naduvenim konzervama

Ako primetite da je konzerva naduvena ili ispupčena, stručnjaci savetuju da je ne konzumirate.

Naduvenost je znak moguće kontaminacije bakterijom Clostridium botulinum, koja se često povezuje sa konzerviranom hranom jer uspeva u sredinama sa malo kiseonika (kao što su konzerve) na sobnoj temperaturi, kaže Bejkerova. U suštini, bakterije rastu i stvaraju gas, koji „zauzima prostor unutar zatvorene konzerve i dovodi do ispupčenja poklopca ili širenja stranica“, objašnjava Baumova.

Kako izbeći probleme sa konzerviranom hranom

Kada se konzerva naduje ili deformiše, to znači da hrana nije pravilno obrađena.

„To je jasan pokazatelj potencijalnog rizika od botulizma i ne treba ga ignorisati“, naglašava Bejkerova. Najbolje je da takvu konzervu bacite. Nemojte je koristiti za kuvanje niti konzumirati njen sadržaj.

Neoprano lisnato povrće

Iako sve vrste svežih namirnica mogu biti kontaminirane štetnim mikroorganizmima, lisnato povrće je posebno podložno tome. Razlog je taj što raste blizu zemlje, pa je veća verovatnoća da će doći u kontakt s bakterijama. Takođe se često konzumira bez termičke obrade, koja bi inače uništila bakterije. Zbog toga, ako lisnato povrće nije pravilno oprano — ili je oprano kontaminiranom vodom — može predstavljati rizik od bolesti, prema Baumovoj.

Kako izbeći probleme sa lisnatim povrćem

Pre jela, sečenja ili pripreme, lisnato povrće operite pod čistom, tekućom vodom. Kod glavica, poput zelene salate ili kupusa, prvo uklonite spoljašnje listove, savetuje FDA.

Izuzetak su prethodno oprane zelene salate u kutijama ili kesama, koje mogu biti označene kao „spremno za upotrebu“ ili „trostruko oprano“, navodi Baumova. Dodatno pranje ovih proizvoda može zapravo povećati rizik od kontaminacije, pa se preporučuje da se koriste bez dodatnog pranja.

Ostaci hrane koji nisu čuvani u frižideru

Ostaci hrane ostavljeni van frižidera pružaju idealne uslove za razmnožavanje štetnih mikroorganizama, kaže Bejkerova.

Zapravo, „u odgovarajućim uslovima, bakterije se mogu udvostručiti na svakih 20 minuta“, dodaje ona. „Na primer, na sobnoj temperaturi, jedna bakterijska ćelija može se umnožiti na 64 za samo dva sata, a porasti na 4.096 za četiri sata“, objašnjava.

Ovo je posebno rizično za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, jer konzumiranje čak i jedne bakterijske ćelije može dovesti do trovanja hranom.

 

 

Bonus video: