Mnogi od nas u ormarićima drže razne vitamine i dodatke ishrani koji obećavaju različite zdravstvene koristi, od boljeg sna i zdravije kose do regulacije varenja. No farmaceutkinja Rojina Šams Nateri upozorava na čestu grešku koja može doneti više štete nego koristi.

Česta greška kod uzimanja vitamina

U razgovoru za The Mirror, Nateri, farmaceutkinja u Roseway Labsu, objasnila je kako mnogi, u želji da ojačaju imunitet, nesvesno kombinuju više proizvoda s istim sastojcima, poput cinka te vitamina C i B, čime rizikuju predoziranje.

"Jedna od najčešćih grešaka koje viđam je kombinovanje zimskih suplemenata koji sadrže iste sastojke", upozorila je. "Možda uzimate multivitamin, sastojke za jačanje imuniteta te dodatni cink ili vitamin C i odjednom ste, a da to niste ni znali, utrostručili unos."

Vitamini nisu bezopasni

Neki pretpostavljaju da su visoke doze vitamina bezopasne, no Nateri naglašava da to nije tačno. Iako se prodaju bez recepta, vitamini se ne bi smeli uzimati bez opreza.

"Ljudi misle da vitamini ne nose nikakav rizik jer se mogu kupiti bez recepta. To jednostavno nije istina", istakla je.

Kao primer navodi cink, koji je koristan za imunitet, ali unos veći od 9,5 mg dnevno za muškarce i 7 mg za žene može poremetiti apsorpciju bakra i s vremenom zapravo oslabiti imunitet. Slično tome, unos vitamina D veći od 100 mikrograma (4000 IU) može povisiti nivo kalcijuma u krvi na opasan nivo. Dodaje da se vitamin A zadržava u telu, pa ako se prekorači doza od 1,5 mg (1500 mcg), vremenom može doći do oštećenja jetre.

Što se tiče vitamina C, objasnila je: "Preporučeni dnevni unos u Ujedinjenom Kraljevstvu je 40 mg, a telo ga slabije iskorišćava u većim dozama. Kada unos pređe 200 mg dnevno, organizam uglavnom izluči višak vitamina C."

Mogući uticaj na lekove

Farmaceutkinja je takođe upozorila da dodaci ishrani mogu uticati na delovanje lekova na recept. "Kalcijum, magnezijum, gvožđe i visoke doze vitamina C mogu smanjiti apsorpciju antibiotika, lekova za štitnu i nekih lekova za visoki pritisak", rekla je. "Ako uzimate bilo kakve lekove na recept, pa čak i kratkoročno, uvek se posavetujte s lekarom ili apotekarom pre nego što počnete uzimati dodatke ishrani."

Šta se preporučuje uzimati?

Na pitanje šta bi onda bilo pametno uzimati, Nateri ima nekoliko preporuka.

"Tokom zime uzimanje vitamina D razumno je za većinu odraslih. Omega-3 masne kiseline s EPA i DHA podupiru zdravlje mozga i srca, a magnezijum može pomoći kod problema sa spavanjem i napetosti u mišićima", savetuje.

Za kraj je poručila: "Dodaci ishrani trebali bi biti podrška zdravlju, a ne zamena za kvalitetan san, uravnoteženu ishranu i lekarski savet. Ako niste sigurni, pitajte svog apotekara. Time biste mogli izbeći da sebi nanesete više štete nego koristi."

Video: