"Neću da idem u školu!": Evo šta treba da uradite kada se kod deteta javi strah i kako mu pomoći da prevaziđe

 

Roditelji često priznaju da imaju dete s kojim “pregovaraju” o odlasku u školu.

“Ne želim da idem u školu!”, rečenica je koju sve češće izgovaraju školarci, a istraživanja pokazuju da ova pobuna može biti pokazatelj dubljeg problema – straha od škole.

Kod dece mlađeg školskog uzrasta uglavnom se radi o primarnoj separacijskoj anksioznosti – strahu od odvajanja od roditelja. Stariji uzrasti mogu biti u strahu od procenjivanja i kritike – imaju tremu da odgovaraju pred razredom, boje se ismejavanja ako pogreše. Poneki sumnjaju u vlastite sposobnosti – plaše se da će ponavljati razred, da neće upisati srednju školu koju žele….

Kod dece koja polaze u peti razred česti su strahovi od preopsežnog gradiva, puno novih predmeta i nepoznatih nastavnika posebno od onih za koje su načuli da su strogi. Pri polasku u srednju školu ako dete odlazi u drugi grad, takođe se ponovo mogu aktivirati separacijski strahovi.

Strah od odvajanja

Istraživanja pokazuju kako je “strah od odvajanja” izraženiji kod dece koja su doživela traumu poput rastave roditelja ili gubitka drage osobe. Važno je znati i da ako roditelj oseća veliki strah i teskovbu zbog odlaska deteta u školu, vrlo je verovatno da će to isto osećati i dete. Deca od roditelja preuzimaju osećaje i ponašanja pa ako vide strah kod roditelja kada idu u školu, nije neobično da ga i sami razviju.

Shutterstock

 

U strahu od škole često se žale na niz telesnih simptoma – glavobolju ili bolove u stomaku. Ti bolovi kao i ostali simptomi, primera radi mučnina, lupanje srca, napetost u mišićima, poremećaji spavanja, umor i iscrpljenost, nestaju u vreme vikenda i školskih praznika.

U situaciji kada treba krenuti u školu, dete bude uplašeno, oseća se ugroženo i bespomoćno, želi pobeći iz škole, ima osećaj da je nesposobno da savlada nastavno gradivo. Iznenada izjavljuje da se oseća loše, javljaju se telesni simptomi.

Uzroci školske fobije

Strah od škole javlja se i kod dece čiji roditelji imaju vrlo visoka očekivanja i u najboljoj nameri deci govore: “Ti ćeš sigurno biti jako dobar, imaćeš sve petice, svi će ti se diviti”. Detetova težnja da ispuni očekivanja dovodi do straha od neuspeha, do straha da će razočarati roditelje ako ne bude uspešno u školi, što uzrokuje različite tegobe.

Kako pomoći?

Prvo i osnovno je utvrditi uzrok straha. Važno je razumeti šta dete oseća, njegovu patnju i posmatrati ga kao ličnost, a ne samo kao učenika. Škola nikako ne sme biti jedina tema razgovora između roditelja i dece. Kada dođe iz škole, nemojte ga s vrata pitati kako je bilo u školi. Pitajte da li se dogodilo nešto zanimljivo. Svaki trud treba pohvaliti bez obzira na rezultat i treba upamtiti da dete uči za znanje, a ne za ocenu. 

Shutterstock

 

Nemojte vršiti pritisak na dete

Svaki podstrek i pohvala od strane roditelja i nastavnika daje detetu snagu da se ponovo suoči sa strahom koji s vremenom gubi intenzitet. Decu treba naučiti da se suoče s problemom umesto da od njega beže. Sticanjem samopouzdanja ojačaće i socijalne veštine.

Bonus video: