Ono što je usledilo bila je mučna petogodišnja borba da se njena ćerka bezbedno vrati kući u Veliku Britaniju - uprkos zakonu koji insistira da mora da ostane u Češkoj sa svojim ocem.
Govoreći javno prvi put otkako se prošle godine ponovo spojila sa ćerkom Eliskom,Trejsi Glover(47), koja živi u Zapadnom Jorkširu, govori o svom mučnom iskustvu. I objašnjava zašto sada toliko ceni male stvari - čak i ako je to samo kupovina školske uniforme.
U novembru 2016, Trejsin bivši Jarek* pokupio je Elisku da prespava, sa samo malim rancem i naočarima. Kada se probudila, shvatila je da ju je odveo avionom u svoj rodni grad u Češkoj, gde su Trejsi, Eliska i Jarek živeli sedam godina, pre nego što su se rastali.
U početku je Trejsi verovala da će se predomisliti i vratiti njihovu ćerku u Veliku Britaniju – gde je ona želela da bude, sa svojom mamom – ali kako je vreme odmicalo, njegove namere su postajale sve jasnije. I, uprkos tome što je Trejsi umešala britansku policiju, nisu mogli ništa da urade, zbog Haške konvencije, koja kaže da se baza za decu smatra zemljom u kojoj su oni najduže živeli, što znači da je Češka klasifikovana kao Eliskina stalno prebivalište. Jarek se borio za starateljstvo nad njihovom ćerkom preko čeških sudova u njenom odsustvu i uspešno je optužio Trejsi (po češkom zakonu) da je „otmičarka dece“.
Sledećih 18 meseci, Trejsi je imala samo telefonske razgovore sa ćerkom, koji su zavisili od toga da li je njen bivši pristao da Eliski da telefon.
Nakon neprekidnih molbi i Eliske i Trejsi, Jarek je pristao da dovede Elisku u Šipli po prvi put otkako ju je oteo, u avgustu 2019, i ostavio je sa Trejsi na šest nedelja. „Bila sam užasnuta da me više neće prepoznati, ili što je još gore, čak i da neće moći da me se seti, ali ništa se zaista nije promenilo između nas“, priseća se Trejsi. Takođe je posetila još dva puta tokom Božića 2018. i leta 2019. - ali kada je pandemija koronavirusa krenula, majka i ćerka su se ponovo razdvojile.
Poželela je da živi sa svojom mamom
Kako je Eliska odrastala, ona i Trejsi su mogle više da razgovaraju telefonom - a takođe je postala sigurna da želi da živi sa svojom mamom.
„Čak su i njeni nastavnici mogli da vide i poslali su mi poruku govoreći: 'Ona priča o tebi sve vreme. I molimo se za vas.' „Eliska je govorila: „Želim da živim u Engleskoj. Želim da budem sa svojom mamom.'
Dirljivi susret odigrao se na aerodromu, a Trejsi tvrdi da nije mogla da se smiri dok je čekala da izađe iz aviona. Najobičnije stvari poput kupovine školske uniforme i ispijanje tople čokolade izgledalo je kao san.
Ali Eliski nije uvek bilo lako otkako se vratila, posebno u onim prvim školskim danima, s obzirom da se to veoma razlikovalo od njene „male seoske škole“ u Češkoj. Trebalo joj je vreme da stekne prijatelje i prilagodi se životu u Engleskoj.
Eliska je i dalje u kontaktu sa ocem, kao i njegovom majkom, koja živi u Češkoj, a Trejsi kaže da ne želi to da joj oduzme.
„Ona je najhrabrija, najjača, najneverovatnija devojka koju možete zamisliti". zaključila je Trejsi.