Ana (30) iz okoline Beograda nam se požalila. Nije sigurna šta da radi ni koga da sluša, pa nam je napisala mejl i moli za savet.
- Ja sam Ana B. (30) i iz Surčina sam. Imam jedan problemćić koji bih volela da podelim sa ljudima u nadi da će mi neko možda pomoći tj dati mi dobar i kvalitetan savet.
Nikada pre nisam išla na psihoterapije, a sada zbog problema u porodici prijateljica mi je preporučila njenog terapeuta. U početku je sve bilo super, pričali smo o raznim temama, takoreći upoznavali smo se. Na red je došla i tabu tema: PORODICA.
U početku sam samo plakala i nisam znala odakle da počnem. Ubrzo smo našli srž svakog mog problema na svakom polju, a to je detinjstvo. E sada, da vas ne zamaram sa tim, stigli smo do sadašnjice. Ja sam sa 23. godina počela da bukvalno izdržavam svoje roditelje. Otac radi kao privatno, kada hoće radi, kada neće, neće. Majka ne radi jer je bolesna. U početku nisam razumela i bila sam besna zašto su oni dozvolili da ja tako brzo odrastem, da samo sa 23. godine ja njima postanem roditelj i da tako rano zamenimo uloge. Tokom terapije sam razumela neke malo dublje stvari.
Ali u jednom trenutku sam ustuknula kada mi je terapeut rekao da ja nisam dužna njima da pomažem, da nisam dužna da roditelje svoje izdržavam. Kada sam čula tu rečenicu, sa jedne strane mi je pao kamen sa srca, ali sa druge sam bila zbunjena i ljuta kako on meni može tako nešto da kaže. Vaspitanje i razum su se sukobili. U jednom trenu sam bila u fazonu: Ma da, ja nisam dužna njima da pomažem i nisam ja njima roditelj, da sam htela decu rodila bih. A sa druge strane u meni je kljucalo ono: Pa oni su tvoji roditelji, ko će ako nećeš ti i kome ćeš pomoći ako ne njima. I tu sam počela da sagorevam polako.
Ja sada ne znam šta je ispravno, a šta ne. U sebi osećam i kako trebam da budem uz njih i da rešavam njihove probleme, a onda i da ja to ne želim i da im nisam dužna ništa. Nisam im dužna što su me rodili i odgajali, nisam im dužna što su me školovali i hranili, samo želim svoj život i za sebe nešto da uradim. Nekada kao da me vuku na dno.
Volela bih da mi neko pomogne, neko ko je možda prošao kroz isto ili slično. Šta mi je činiti, da li da i dalje budem roditelj svojim roditeljima ili da se okrenem i započnem život i posvetim se samo sebi.
DSC
20.02.2023 21:41Pomozite roditeljima obavezno ali tek kada se razbole i ostare i obavezno imajte decu jer ce sutra i oni vas cuvati u starosti.
Mira
20.02.2023 23:22Duso moja ja sam roditelj dvoje predivne dece. Toja obaveza je da znas da ti roditelji nisu gladni, da imaju lek. Da ih cujes i da ne padas na zalopojke jer svako ima pravo na svoj zivot sto ne znaci da ne reba voditi o njima one osnovne racune, potrebe. Pravi roditelji zele da se deca okuce , da imaju porodicu da znaju da posle njih ima ko da brine o njihovoj deci. u Svemu treba imati mere i paznje ali to mora biti obostrano. Ako pocnes da mislis o sebi to ne znaci da ces nih ostaviti gladne i zedne. Ljudi sa godinama postaju malo sebicni, malo se plase samoce, Treba ih razumeti ali ne i unistavati svoj zivot jer i tebe treba neko dagleda sutra.
Dara
21.02.2023 00:20Draga Ana! Iz svog iskustva ti pisem, kakvi god da su, tvoji su roditelji. Poslusaj svoje srce i svoju savest pomozi koliko mozes ali ocu daj na znanje da mora i on da se malo vise potrudi ipak je tvoja mati njegova supruga. Pomozi umereno ali se ne ogresi o njih. Danas u mnogim drzavama imaju zakonom odredjeno da deca moraju pomagati roditelje nakon svoje 18 godine, ja zivim u takvoj drzavi. Mene moji roditelji nisu nicim zaduzili a pomagala sam ih od svoje 14 godine. Nije mi zao, ja imam mirnu savest i to je najveca radost kad imas svoju decu. Ja ih imam, imam i unucadi petoro ali se trudim da ih ne obavezujem. Zato, pomozi roditelje jer tvoj psihoterapet gresi, ako ti daje takve savete. Niko nesme decu okretati proriv ili od roditelja, niko. Slusaj svoje srce i svoju savest.
Eh
21.02.2023 01:22Psiholog ti prica ono sto pise u knjigama, a one su obicno pisne od strane Zapadno orjentisanih strucnjaka koji poticu iz drgacije kulture. Tamo se veze izmedju roditelja i dece obicno prekidaju negde oko punoletstva (mada, interesantno, to bas ne vazi za veoma bogate porodice koje se trude da svojoj deci omoguce sto bolju startnu poziciju). Mi smo drgacije vaspitani, i drgacijeg, emotivnijeg, kova gde su porodicne veze psiholoski veoma jake kod skoro svih slojeva stanovnistva. To, po obicaju, ima i dobre i lose strane, ali od toga tesko mozemo da pobegnemo. Legalno, nisi obavezna da ih izdrzavas, ali, da li ces u buducnosti moci da zivis sa odlukom da ih ostavis da se snalaze. Bojim se da ce ti griza savesti postajati sve veci problem, pogotovu kada ih vise ne bude, a ti pocnes da se preispitujes sta si mogla da uradis drugacije. Najidealnija opcija bi bila da mozes sa niima da iskreno porazgovaras o tome da zelis da skupis nesto novca za svoju buducnost, da ih obradujes razgovorom da bi zelela decu (verujem da bi se tome obradovali). Mozda ce to podstaci tvog oca da se vise bori da zaradi, a majci da se otima da joj bude, ako ne bolje, onda barem isto. Vervatno si do ovde dosla zahvaljujuci ne samo njihovoj pomoci, vec i ogromnoj ljubavi koju su za tebe imali, ma kako im bilo tesko da se snadju u ovom prilicno nemilosrdnom okruzenju (mozda je to razlog sto otac ne zaradjuje dovoljno?). Niisi pomenula da su grubi, i deluje da te istinski vole. Ako je tako, oni ce ti biti zauvek najiskreniji prijatelji, cak I kad vam se misljenja razilaze. Mozda mozete da nadjete resenje da I ti sebi ponesto priustis, a da ipak ostanete bliski. Razmisli da li ce odluka da ih ostavis zauvek biti teret na tvom srcu, i da li sa tim mozes i zelis da se nosis. Kod nas se kaze "zlatna sredina", pa probaj da nadjes neki srednji put. Srecno!
Klara
21.02.2023 07:36Nije problem pomoći roditeljima problem je što ti nemaš nikog a trebalo bi, tako frustrirana tražiš uzroke u detinjstvu za tvoje propuste nisu krivi roditelji i ne skrivaj se iza njih nisi ti nikakav " baja" pa nekog uzdržavaš i još lupaš na sva zvona, izađi napolje iz roditeljske kuće za početak.....
Mrgudna
21.02.2023 07:52Preseci,to sto sada radis ce tebe odvuci u pogresnom pravcu,bolesna neces moci nikom da pomognes. Pomozi im pomalo,ne da ih izdrzavas. Izadji iz zajednickog stana.
Milan
21.02.2023 08:19Pomoc roditeljima je ok... Teraj tog gulikozu psihijatra u .... Bolje daj roditeljima nego on da te muze!!! Pozdrav