Da li ste se ikada zapitali zašto baš jelku kitimo i zašto se stavljaju pokloni ispod nje? Prema starom predanju jelku su naši predci unosili u kuću tokom zimske kratkodnevnice.
Jelke su imale i danas imaju posebno značenje tokom zimskih perioda, jer jedino ostaju zelene.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Stari Egipćani su ukrašavali svoje domove i hramove zimzelenim vencima i drvećem u znak proslave života, mira i raskoši tokom solsticija. Verovali su da će ovo drvo pomoći njihovom Bogu sunca Ra da se oporavi od bolesti.
I pagani bi svoje domove ukrašavali sa zimzelenim granama tokom zimskog perioda kako bi ih ono podsetilo na proleće koje sledi, tokom tmurnih i hladnih dana.
U severnoj Evropi, sveštenici bi ukrašavali svoje druidske hramove zimzelenim biljkama da bi simbolizovali njihov večni život sa Bogom. Druidi bi takođe kačili grančice preko svojih vrata i prozora da bi sprečili zle duhove i bolesti tokom zime.
A u Evropi, ovu tradiciju započeli su Nemci u 16. veku. Oni bi jelku ukrašavali sa orasima, medenjacima i jabukama, ali kako su emigrirali u druge delove sveta, tradicija se proširila.
Prva jelka u Srbiji
Naš narod se protiv ovog običaja borio sve do 19. veka, jer su smatrali da je ukrašavanje jelke katolički običaj.
U 20. veku intenzivno se običaj primenjivao u Vojvodini, te je prva javna jelka okićena 1859. godine u Subotici.
Novogodišnja jelka, koja ima srednjoevropsko, pre svega nemačko poreklo, dobila je važno mesto u prazničnom ritualu, a Deda Mraz je zamenio Božić Batu i u suštini Svetog Nikolu, kao darodavac poklona deci.
Ostaje činjenica da je proslavljanje Nove godine opštesvetski fenomen, prihvaćen i upražnjavan svuda, pa i kod nas, sa ponekad veoma različitim pratećim običajima.
