Zato se ovaj praznik naziva Vozdviženje Časnog krsta, a u pravoslavnom kalendaru je obeležen crvenim slovom.
Na ovaj dan se poštuje običaj branja bosiljka - biljke koju nazivaju "božijom" ili "svetom". Unosi se u kuću i sveti baš na Krstovdan, a smatra se da to donosi uspeh i zdravlje ukućanima. Veruje se da treba da se zakači za ikonu.
Na ovaj dan mnogi pravoslavci poste, obično na hlebu i vodi. Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti - poznata je srpska izreka. Običaj je da se jede hleb sa grožđem. Mnogi neće da jednu ni bilo koje drugo voće, a kamoli namirnice životinjskog porekla. Ovaj dan, smatra se, predskazuje i kakva će zima biti.
Ako je na Krstovdan oblačno, veruje se zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Prati se i let ptica, pa stari kažu da ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Blagu zimu predskazuje i blaga kiša o Krstovdanu, zovu je "zlato njivama, a otrov vinogradima". Ratari i voćari se raduju grmljavini na Krstovdan jer, po verovanju, ona predskazuje plodnu godinu.
Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.
BONUS VIDEO
