Karantin me je pretvorio u poluodgovornu odraslu osobu koja je opsednuta negom kože: stalno sam spavala punih osam sati, skoro uopšte se nisam šminkala - jer sam htela da dozvolim koži da "diše", i čak sam prestala da čačkam bubuljice, jer koga briga ako imate veliki rog na čelu kad je u toku smak sveta.
Naravno, moj "društveni život" koji se sveo na zum sastanke je objektivno bio dosadan. Ali moja koža? Koža mi je apsolutno sijala. Bila je glatka, bez pora i sa nula odsto mrlja.
Sve je bilo sjajno i bajno, a onda se desio poslednji vikend u maju ove godine. Verenik i ja smo isplanirali da izađemo u mali provod sa bivšim cimerima sa fakulteta. Naravno, ovo mi je bio prvi povod ove godine da se skockam. Sama sam se našminkala i na lice "nabacala" puder, korektor, tri različita hajlajtera, gel za obrve, kremasti ruž i vodootpornu maskaru.
Jedna čaša rozea je bila propraćena drugom, potom su na red došle margarite, koje su nas "naterale" da uzmemo dve flaše vina .... I siguran sam da možete da pogodite šta se dalje dogodilo.
Odjednom je sedam sati ujutro, usta su mi utrnula i u glavi mi je haos. Odlazim do kupatila da procenim štetu: Šminka na mom licu još uvek se drži, na usnama imam ostatake ruža i fleke od vina, a maskara mi se stvrdnula na trepavicama. Ja izgledam loše. Vrlo loše. ... Ali iz nekog razloga sam jako srećna?
Moje mamurno i izmazano lice je znak da sam ponovo imala društveni život.
Shutterstock
Morala sam da ponovim ovaj provod, sticajem okolnosti sledeće nedelje mi je bilo devojačko veče, u Napi, gde je bilo mnogo, mnogo vina. Zatim sledećeg vikenda za svoj 30. rođendan, pljuštala je tekila.
Ako sada mislite da ću reći da mi je koža i dalje sjajna, grdno se varate. Posle ova tri provoda moje lice više nije bilo glatko, bez pora ili bez mrlja. Ali znaš šta? Nije me ni briga. Ozbiljno. Nije me briga. Vratio mi se moj društveni život i sve moje loše navike! Osećam se živo! Više ne živim u začaranom krugu u kom sam provela proteklih 15 meseci! Trenutno me nije briga da li moja koža pati, jer sam presrećna što sam napolju. Baš me briga da li ću leći na spavanje sa tonom šminke ili ne.
Kada sve sagledam u celini, možda me je ova opsesija sa kremama spasila da za vreme karantina sačuvam zdrav razum. Bila je to dobra navika zbog koje sam se tada dobro osećao.
Za mene je spavanje sa šminkom nusprodukt dobre zabave, što je nešto što trenutno svi zaslužujemo. To je stara loša navika koja me je odmah podsetila na divna vremena pre korone. Punih godinu dana bila sam odgovorna odrasla osoba - želim ponovo da se osećam pomalo "loše".
