Crna zova, odnosno Sambucus nigra, jedna je od onih biljaka koje gotovo svi prepoznajemo. U proleće je primećujemo po velikim mirisnim belim cvetovima od kojih se pravi čuveni sok, dok se krajem leta i početkom jeseni na granama pojavljuju tamnoljubičaste, gotovo crne bobice.

U narodnoj medicini zova se koristi generacijama, posebno tokom sezone prehlada. Od njenih plodova prave se sirupi, džemovi i različiti preparati, pa se često može čuti da je dobra „za imunitet“, grip, kašalj i čitav niz drugih tegoba.

Međutim, savremena istraživanja daju mnogo prizemniju sliku, crna zova jeste zanimljiva biljka, ali nije čudotvoran lek za sve što joj se pripisuje. Američki Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje navodi da postoje preliminarni dokazi da preparati od zove mogu da ublaže neke simptome prehlade, gripa i drugih infekcija gornjih disajnih puteva, ali je broj kvalitetnih studija i dalje mali.

Može da pomogne kod prehlade, ali dokazi još nisu dovoljno jaki

Najviše se istraživao upravo uticaj crne zove na respiratorne infekcije.

Jedna sistematska analiza kliničkih studija pokazala je da bi zova mogla da skrati trajanje i ublaži simptome prehlade i gripa, ali su autori naglasili da je sigurnost tih zaključaka niska i da su potrebna veća i kvalitetnija istraživanja.

Slično navodi i Cleveland Clinic: bobice zove sadrže antioksidanse, vlakna i vitamin C i mogu biti deo zdrave ishrane, ali još nema dovoljno dokaza da bi se suplementi od zove preporučivali kao terapija za određenu bolest.

Zato tvrdnje da zova „leči rak“, „čisti krv“, leči dijabetes ili garantovano sprečava grip treba uzeti sa velikom rezervom, za takve tvrdnje trenutno nema dovoljno pouzdanih dokaza.

Bobice nemojte jesti direktno sa grane

Ovo je detalj koji je mnogo važniji od priče o njenoj lekovitosti.

Sirove ili nedovoljno zrele bobice, kao i listovi i stabljike zove, sadrže supstance koje mogu da oslobađaju cijanid. Njihovo konzumiranje može da izazove mučninu, povraćanje i jaku dijareju, a veće količine mogu dovesti i do ozbiljnijih problema. Kuvanjem se ove toksične materije uklanjaju, zbog čega se plodovi tradicionalno termički obrađuju pre jela.

Dakle, ako naiđete na crnu zovu punu tamnih bobica, nemojte ih brati i jesti kao borovnice.

Od pravilno identifikovanih, potpuno zrelih i termčki obrađenih plodova mogu se praviti džemovi, želei i drugi proizvodi, ali kod samoniklih biljaka treba biti siguran i u identifikaciju vrste.

Poseban oprez ako pijete lekove

Biljni preparat ne znači automatski i bezbedan preparat.

NCCIH savetuje da osobe koje redovno uzimaju lekove razgovaraju sa lekarom ili farmaceutom pre korišćenja suplemenata na bazi crne zove, jer biljni proizvodi mogu da utiču na delovanje pojedinih terapija. Takođe nema dovoljno podataka o bezbednosti medicinske upotrebe zove tokom trudnoće i dojenja.

Zato crnu zovu možda najbolje treba posmatrati onako kako su je naše bake često i koristile, kao zanimljivu sezonsku biljku od koje, kada se pravilno obradi, mogu da nastanu ukusni proizvodi, a ne kao zamenu za lekove.

Ipak, baš sada kada njene tamne bobice privlače pogled pored puteva, šuma i dvorišta, vredi zapamtiti najvažnije pravilo: zova može biti korisna, ali njene bobice ne idu pravo sa grane u usta.